ДИМИТРИЈЕ

ДИМИТРИЈЕ, жупан (?, почетак XIII в. -- ?, после 1286). Син Вукана и унук Стефана Немање. Имао је поседе у Полимљу. Његова старија браћа Ђорђе и Стефан носили су титуле краља и великог кнеза, а управљали су удеоном кнежевином у Зети. Одржавао је пословне односе са Дубровником, где је као поклад остављао драгоцености и новац. Замонашио се пре 1281. и добио монашко име Давид. Подигао је 1281. цркву манастира Давидовице у Бродареву на Лиму, у жупи Љубовиђи. Сачуван је уговор о изградњи Давидовице. Посланик краљице Јелене примио је 1282. у Дубровнику 1.600 перпера његовог новца, а старац Давид је убрзо после тога пошао на ходочашће у Свету Земљу. У граду Анкону у Палестини затекао се 1286, када је издао потврду о томе да је примио део свог поклада из Дубровника. Његови наследници су, према родословима, били Вратислав и велики кнез Вратко, отац кнегиње Милице.

ИЗВОРИ: К. Јиречек, „Споменици српски", Споменик СКА, 1890, 11; Г. Чремошник, Канцеларијски и нотарски списи 1278--1301, Бг 1932.

С. Мишић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)