ДИМИЋ, Василије

ДИМИЋ, Василије, професор, директор, политичар (Јагодина, 24. XII 1854 – Београд, 17. XII 1940). Природно-математички одсек Велике школе у Београду зaвршио је 1874. Радио је 1878. као учитељ у Великој Дренови, а 1879–1883. био је суплент немачког и српског језика, географије, аритметике, алгебре и геометрије јагодинске ниже гимназије, те суплент крагујевачке гимназије (1883–1885) и реалке у Ужицу (1886–1887). У Првој београдској гимназији био је са прекидима 1887–1899. Постављен је за директора Српске гимназије „Дом наука" у Солуну 1897, а значајно је допринео да школа постане добро устројена. Из Солуна је отишао фебруара 1899. Радио је као професор у крагујевачкој гимназији (1899–1900). Од 1900. поново је у Првој београдској и хонорарни професор у Другој београдској гимназији. За директора гимназије „Краљ Милан I" у Нишу постављен је 1903. Био је директор Прве београдске гимназије 1904–1908, када је пензионисан. Истакао се као стални члан Главног просветног савета и члан Сталне испитне комисије (1903–1910). Био је познат као одличан математичар. Написао је више стручних чланака и средњошколских уџбеника, а најпознатија је његова прерада Мочникове Алгебре. Био је оснивач и сарадник крагујевачког листа Развитак, сарадник Наставника, уредник Поштанско-телеграфског весника. Био је један од оснивача Народне радикалне странке због чега се често сукобљавао с властима и по казни често био премештан. Када су радикали образовали владу, накратко је прeкинуо професорску службу и добио место начелника поште и телеграфа при Министарству народне привреде. Био је један од истакнутих бораца за грађанске слободе у Србији. Одликован је Орденом југословенске круне III степена.

ДЕЛО: Одговор г. Ђорђу Рокнићу на његову критику Мочникове алгебре, Бг 1896.

ИЗВОР: Шематизам Србије, 1878–1893, 1895–1899, 1901–1912, 1914.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Смрт Васе Димића, једног од оснивача Радикалне странке", Време, 18. XII 1940; Од јагодинске реалчице до гимназије у Светозареву 1869–1969, Свет. 1969; Сто година Друге београдске гимназије 1870–1970, Бг 1970; Р. Петковић, Нишка гимназија 1878–2003, Ниш 2003; А. Новаков, Стубови српске просвете, Српске средње школе у Oсманском царству (1878–1912), Бг 2017.

Александра Новаков

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)