ДИМИТРИЈЕВИЋ, Сава

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Сава, архитекта (Панчево, 7. IX 1847 -- Београд, 25. IX 1927). Студирао четири семестра (1870--1872) на Високој техничкој школи у Минхену. Стручну афирмацију стекао у Бугарској, где је најзначајнија дела остварио као градски архитекта Варне. Дописни члан СУД био је од 1884, а почасни члан СКА од 1892. У Банатском Новом Селу пројектовао је Храм Св. Тројице (1875--1877). Изградио је први комплекс морског купалишта у Варни (1890, срушено), док његова Кула са сатом (1889) и данас представља архитектонски симбол града. Пре I светског рата учествовао је на урбанистичким и архитектонским конкурсима у Београду. На првом конкурсу за Храм Св. Саве (1905), поред његовог, откупљени су и радови Димитрија Т. Лека и Светозара Ивачковића. Запажено је и Д. учешће на Конкурсу за део регулационог плана Београда између старе и нове рејонске границе (1906, делио три равноправне награде), Конкурсу за преуређење Теразија (1911, награђен) и Конкурсу за декоративно уређење града поводом крунисања краља Петра I Карађорђевића (1903, прва награда). На Четвртој југословенској изложби у Београду (1912) излагао конкурсне скице Управе Државних монопола, Палате Друштва Росија и Храма Св. Саве. Пројектовао је породичне куће и стамбено-пословне зграде у Београду: Кућа Задруге за подизање зграда, Коларчева 8 (1905, срушена); Кућа Ристе Николића, Кнез Данилова 24 (1909, срушена); Кућа Косте Трпковића, угао Џорџа Вашингтона и Деспота Стефана 43 (1911); Кућа Софије Зарић, Београдска 9 (1912, срушена); Кућа Франца Штибнера, угао Немањине и Краља Милутина (1914, срушена).

ЛИТЕРАТУРА: В. Коњикушић, „Студенти архитектуре минхенске техничке школе из југословенских земаља до 1914. године", Перистил, 1988, 31; Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић Костић, Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД и СКА 1841--1947, Бг 2007; К. Ћирић, „Кућа у Немањиној бр. 38", Наслеђе, 2010, 11; Д. Ђурић Замоло, Градитељи Београда 1815--1914, Бг 2011.

А. Илијевски

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)