ДАНИЛО

ДАНИЛО, свештеник, сликар (? -- ?). Зограф грчког порекла који је по налогу манастирског братства, а средствима игумана јеромонаха Виктора, 1667. насликао фреске и иконе у цркви Св. Николе у манастиру Хиландару. О том подухвату оставио је натпис изнад улаза у храм, где је уз своје име навео да је поп и рукоделац. Поред устаљених ликова светитеља и најугледнијих хиландарских ктитора -- Св. Саве и Св. Симеона, краља Милутина и кнеза Лазара, Д. је у првом појасу цркве Св. Николе насликао ктиторску композицију с ликом игумана Виктора. У горњим зонама приказао је тринаест композиција из циклуса патрона храма, неколико сцена Великих празника и, у слепом кубету, Христа Пантократора и Небеску литургију. За иконостас исте цркве извео је три престоне иконе -- Христа, Богородице с Христом и Св. Николе -- и сликани крст с Распећем. У исто време у Хиландару је насликао још две иконе -- на једној, која се налази у манастирској ризници, представљени су кнез Лазар и Св. Георгије Нови, док су на другој били ликови краљева Милутина и Стефана Дечанског (изгорела у Кареји 1970). Будући да је био путујући мајстор, помишља се да је радио у светогорским манастирима Дохијару и Св. Павлу и хиландарској келији Маруди. Приписује му се, без убедљивих разлога, и један сликарски приручник, написан 1674. на грчком језику, који се чува у Библиотеци Грчке патријаршије у Јерусалиму (бр. 214). Фреске и иконе попа Д. су у иконографском и стилском погледу сасвим у превласти начина рада оновремених критских зографа, далеких следбеника знаменитих сликара Андреје Рица и Теофана Стрелице. У пожару који је захватио манастир Хиландар 2004. Д. фреске у параклису Св. Николе тешко су оштећене, а иконостасна преграда с његовим иконама у потпуности је уништена.

ЛИТЕРАТУРА: С. Радојчић, Мајстори старог српског сликарства, Бг 1955; Д. Богдановић, В. Ј. Ђурић, Д. Медаковић, Хиландар, Бг 1978; С. Петковић, „Црква Светог Николе у Хиландару", Хиландарски зборник, 1991, 8; З. Ракић, „Зидно сликарство XVII века", у: Манастир Хиландар, Бг 1998; С. Петковић, Хиландар, Бг 2008; Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, I, Н. Сад 2013.

З. Ракић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)