ДРЛУПСКА БИТКА

ДРЛУПСКА БИТКА, битка вођена 25. II 1804. код села Дрлупа. Ово село на обронцима Космаја постојало је под именом Терлупе за хабзбуршке владавине Краљевином Србијом (1718--1739). Расељено је 1721. јер се одупрло ушоравању. Успостављањем османске власти поново je насељено и с Котаницом и Вранићем чинило добро дахије Аганлије Хусеин-алемдара. Први српски устанак започет је паљењем ханова у Орашцу и Раниловићима 14. II 1804, а већ сутрадан запаљен је хан у Дрлупи и поклана Аганлијина стока. Као најпомирљивији, дахија Аганлија је с одредом од око 400 јаничара упућен 21. фебруара из Београда да заведе мир и преговара с устаницима. Придружио му се и непознати број Срба из Колубаре, припадника некадашње народне милиције. Без озбиљне намере да преговара, Карађорђе је дошао 24. фебруара у Дрлупу са својим одредом и исте ноћи покушао да наговори Колубарце да заједно нападну дахију, али су га они одбили. Током преговора следећег дана дошло је до пуцњаве и општег метежа. У бици која је вођена око пола сата рањени су Станоје Главаш и Аганлија, а двојица устаника су погинула. Аганлија се с одредом одржао у селу. Устаници су се повукли у Рогачу. Учешће Колубараца на страни дахије пресудно је утицало на исход битке. Међутим, сутрадан се Аганлија повукао у Београд, a српска милиција се разишла, тако да су устаници изашли из сукоба као победници.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Т. Николић, „Околина Београда, антропогеографска испитивања", у: Насеља српских земаља, расправе и грађа, II, Бг 1903; Р. Љушић, Вожд Карађорђе. Биографија, Бг 2003.

Б. Миљковић Катић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)