ДРУШТВО СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА

ДРУШТВО СРПСКО-РУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА, културно, научно и стручно удружење основано у Београду 1990, а усмерено ка неговању добрих односа између српског и руског народа. Од 1948. па до појаве вишестраначког система нису постојали услови да се појави друштво са српско-руским предзнаком. Након смрти Јосипа Броза Тита 1980. југословенске републике су постепено почеле процес отцепљења, па је југословенство бранила Србија уз, донекле, подршку Црне Горе. У Совјетском Савезу је, обрнуто, Русија почела да се издваја од СССР-а. Бурни догађаји су покренули део српске интелигенције да 1990. у Београду, у Удружењу књижевника Србије, оснује ДСРП. На предлог књижевника Добрице Ћосића за председника је изабран историчар научни саветник Балканолошког института САНУ Веселин Ђуретић. Друштво се брзо омасовило и крајем 1991. одржало годишњу скупштину у Сава центру где је за почасног председника једногласно изабрана песникиња Десанка Максимовић, док је В. Ђуретић наставио да обавља функцију председникa, подупрт Извршним одбором од 90 чланова. У Земуну је 1992. покренут и Српско-руски aлманах (доцније Руски алманах), чији је оснивач књижевник Раша Ливада, а главни уредник Зорислав Паунковић. За 26 година изашла су 22 броја. Иако Алманах није био гласило Друштва, у њему су сарађивали многобројни културни посленици са руске и српске стране од којих су неки били и чланови Друштва. Након 2000. Друштвом је руководила драмска уметница Ивана Жигон, када је и преименовано (Друштво српско-руског пријатељства Десанка Максимовић -- огранак Ивана Жигон). Ова првакиња Народног позоришта у Београду (од 1999) посебно се ангажовала на јачању веза српског Косова и Русије, поред низа поетских рецитала оствариле су се и друге заједничке активности („Косовски божури" и „Сибирски витезови" из Русије). Упоредо с појавом првог друштва развијали су се свестрани српско-руски односи, првенствено културни, политички и економски, као и духовне везе два словенска, православна народа. Након бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. у разним градовима Србије и Републике Српске почеле су да ничу сличне друштвене организације, па је 2010. у Новом Саду основан Српско-руски културни центар, затим у Параћину, Пожаревцу, Нишу („Наисус" је основан 2009, а 2018. је организовао руску Масленицу -- српске Покладе), Малом Црнићу, Свилајнцу, Петровцу на Млави, Великој Плани, Суботици (2005. формирано Друштво „Св. Алексанар Невски"), Зрењанину, Апатину, Бачкој Паланци, Кули, Турији, Сремској Митровици, Темерину, Лозници, Сомбору, Шапцу, Штрпцу, Краљеву, Косовској Митровици, Смедеревској Паланци, Бечеју („Волошин") и Обреновцу. Основан је Одбор свих удружења са седиштем у Београду. У том погледу највише се ангажовало Удружење српско-руског пријатељства „Род" из Врбаса (основано 2007) које је организовало шест од укупно седам међусобних сусрета. Слични су и програми друштава у Шиду, Каћу, Прокупљу и Лесковцу, затим друштава „Никита Толстој" из Вршца, „Доситеј Обрадовић" из Панчева, те „Пуковник Рајевски" из Алексинца које се потрудило да евоцира успомене на Толстојевог јунака Вронског из романа Ана Карењина и да укључи руске студенте српског језика. Ова српско-руска удружења су, поред осталог, покренула низ разноврсних делатности: изложбе, предавања, ангажовање српских и руских уметника у културним манифестацијама, приказивање филмова, подсећања на догађаје из вишевековне сарадње Срба и Руса, али и на организовање путовања за 50 Голооточана 2004. у Русију, заједничке екскурзије и излете за омладину, а 2018. је заживео Међународни дечји камп на Тари. Године 2009. основано је ДСРП „Завет" у Бијељини на тлу Републике Српске, које је организовало курсеве руског језика, а неки од полазника, пошто су добили сертификате, запослили су се у руским компанијама. У Вишеграду је изграђен споменик за 40 погинулих руских добровољаца у Отаџбинско-ослободилачком рату 1992--1995, а сличну активност у оживљавању српско-руских веза развило је Друштво „Братство" из Бањалуке (основано 2011) које је издало три штампана броја часописа Газета, а остали су се појавили у електронском облику. Многи студенти из Републике Српске добили су стипендије за студије на руским универзитетима. И код Руса су се након 2000. појавила друштва са сличним програмом: Академија славјанскаја Москва, Друштво руско-српског пријатељства „Москва", Друштво бјелоруско-српског пријатељства Минск, а 2011. и Сверуски друштвени покрет „Косовски фронт", као и друштва „Санкт Петербург" (2012) и „Стяг" из Москве који одржава присне везе са сличним друштвом из Бањалуке.

ИЗВОР: Оснивачка скупштина Друштва српско-руског пријатељства -- документа, Бг 1991; Архива ДСРП.

ЛИТЕРАТУРА: Политика, 15. XII 1991; Газета, 2011, 1--3; Јужне вести, Ниш, 26. VI 2017; Политика, 17. X 2019, 4. XII 2019; Данас, 27. VI 2020.

М. П. Радусиновић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)