ДОБРИЈЕВИЋ, Љубинка

ДОБРИЈЕВИЋ, Љубинка, балерина, балет-мајстор, кореограф (Бајина Башта, 9. II 1934 -- Београд, 19. XII 2018). По завршеном школовању у Средњој балетској школи „Лујо Давичо" у Београду у класи С. Мојић, ангажована је у Хрватском народном казалишту у Загребу (1954--1958), где је остварила низ значајних улога. Ту се упознала са будућим супругом Петром Добријевићем са којим је остварила плодну међународну каријеру. Први инострани ангажман имала је у трупи „Theatre d'Art du Ballet", најпре као солисткиња, а затим прва балерина. Ту је, уз класични репертоар, интерпретирала улоге у балетима М. М. Фокина, Ж. Шара и Л. Мјасина. Истовремено се усавршавала код познатих педагога В. Гзовског, С. Перетија и А. Илић. Следи ангажман у трупи „Ballet Theatre" Мориса Бежара у Паризу и учешће у оснивању његове чувене трупе „Балет XX века" у Бриселу, у којој је шеснаест година била солисткиња. Као балетски педагог усавршавала се под вођством великог руског педагога А. Месерера. Учествовала је у припремама других интерпретатора Бежарових балета, а нарочито је значајан њен рад са познатим балетским звездама М. Плисецком, Е. Максимовом, К. Фрачи, Н. Макаровом, Л. Савињано и Џ. Џејмисон. По завршетку играчке каријере посвећује се педагогији у школи миланске Скале у којој обнавља класични репертоар и креира низ сопствених кореографија, а наставља и сарадњу са трупом „Балет XX века". За „Teatro Comunale" у Фиренци поставља Фокинове Силфиде, креира Incontr con la Danza, Класичну симфонију Прокофјева, а за фестивал „Maggio Fiorentino" поставља балет Аctus Terzo на музику Аза Kоргиа, који доживљава преко 150 извођења у Италији и другим европским земљама. Четири последње песме на музику Р. Штрауса поставља, према Бежаровој кореографији, најпре у Париској опери, а затим и у Националној опери у Будимпешти и Националном балету у Антверпену. Следе припремe низ класичних и модерних поставки у трупи Наталије Макарове за њену њујоршку сезону у „Јuris Theatre" на Бродвеју, мастер клас на балетској академији „Задужбина Хајнца Бозела" у Минхену, кодиректорско вођење балета у Сарбрикену, балет-мајсторски и педагошки рад у Монте Карлу, гостовање у Националном театру у Будимпешти, те оснивање прве Балетске академије у Швајцарској у којој је током седам година рада школовано преко педесет балетских уметника. Потом је директорка Балета у миланској Скали, а гостује и у „Teatro Municipal" у Рио де Жанеиру. На уметнички пут извела је многе значајне уметничке личности у балетским трупама у Милану, Њујорку, Монте Карлу, Лондону и др. Била је члан међународног жирија на такмичењу „Prix de Lausanne". Поставком делова из балета Пакита Л. Минкуса и Франческа да Римини П. И. Чајковског обележена је 2006. у Балету Народног позоришта у Београду 55-годишњица уметничког рада супружника Д. После смрти супруга, Д. је наставила да ради као стални гост у Риму и Кијеву, а у знак сећања на њега за београдски балетски ансамбл поставила је Дуо на музику А. Шенберга, који су на Светски дан игре 2010. извели прваци Ана Павловић и Милан Рус. Добитница је Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије (2016).

М. Зајцев

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)