ДАНАС

ДАНАС, књижевни часопис покренут у Београду почетком 1934. на иницијативу потоњих власника и уредника, хрватског писца Мирослава Крлеже и српског књижевног критичара Милана Богдановића. Излазио месечно, од јануара до маја 1934 (укупно пет бројева), а забрањен је због левичарске оријентације. У првом броју од 1. јануара 1934. објављени су текстови М. Крлеже, М. Богдановића, А. Цесарца, Ђ. Вранешића, М. Ристића, Б. Гавеле, В. Маслеше, К. Хегедушића, Џ. Стрејчија и В. Живадиновића-Бора. Концепција часописа била је заснована на ригорозним естетским критеријумима и на критичко-полемичком односу групе левичарски оријентисаних интелектуалаца према тадашњим политичким и уметничким струјањима, у распону од деснице до догматске левице. У том смислу је промовисана одбрана слободе стварања, која је с једне стране трпела притисак владајућег режима, а с друге била ограничавана левичарском идеолошком функционализацијом. Најактивнији сарадник листа био је управо М. Крлежа који је, порицан и проказиван у матичном окружењу, у београдском културном кругу пронашао либералнији простор за оглашавање својих идеја и ставова: објавио тридесетак прилога (полемика, путописа, есеја, песама, драмских одломака), а први број обележио је његов полемички спис „Најновија анатема моје маленкости", у којем се обрачунавао и са тадашњим догматским левичарима и са клерикалним и грађанским десничарима. Редакција часописа налазила се у београдској улици Краља Петра 59, просечан тираж по броју био је од 3.000 до 4.000 примерака. Сликар П. Добровић направио је више портрета М. Крлеже и саме редакције. Репринт издање часописа приредио је Мате Лончар (Зг 1972).

ЛИТЕРАТУРА: М. Недић, „Часопис Данас и Нолит", КИ, 2003, 35, 120--121.

М. Пантић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)