ДЕГРАДАЦИЈА ШУМА

ДЕГРАДАЦИЈА ШУМА, уништавање, смањење и измена састава шума, као и њихова замена другим екосистемима. Д. ш. мења се укупан изглед и састав екорегиона, што доводи до промена структуре и састава земљишта, утицаја на мезо и микроклиму, стање површинских и подземних вода и састав флоре и фауне. Д. ш. и шумског земљишта одвија се под утицајем различитих абиотичких чинилаца као што су нпр. природне катастрофе или биотичких фактора (нпр. најезде шумских штеточина). Најзначајнији су различити антропогени утицаји који по дејству могу бити дуготрајни и стални, а по инензитету јачи или слабије изражени. Разликују се три основна степена д. ш.: деструкција, тј. потпуно уништење шума (крчењем, спаљивањем, неконтролисаним сечама), које непосредно доводе и до ерозије и уништавања шумског земљишта; девастација, тј. пустошење пожарима, снеголомима и ветроизвалама; и деградација у ужем смислу, тј. промена састава шума и погоршање њиховог здравстевног стања итд. Најизраженији видови д. ш. су: обешумљавање -- крчење шума, спаљивање шума, неконтролисане сече; ширење урбаних површина, изградња инфраструктурних, туристичких и спортских објеката у планинама, површински копови угља и руда и др. У шумском фонду Србије деградиране шуме учествују са око 54%, у оквиру чега 9% чине екстремно деградиране шуме-шикаре и голети, због чега је неопходно спроводити мелиоративне мере.

ЛИТЕРАТУРА: М. Крстић, Гајење шума. Конверзија, мелиорација и вештачко обнављање, Бг 2006.

Василије В. Исајев

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)