ДИМИТРИЈЕВИЋ, Рафаило

ДИМИТРИЈЕВИЋ, Рафаило, сликар, дуборезбар (Рисан, крај XVII в. -- Рисан, после 1756). Други и најдаровитији син Димитрија Даскала, отац сликара Петра и Василија Рафаиловића. Темпером на ланеном платну насликао је антиминс (1752) за Цркву Св. Петке у Подмаинама, данас у Музеју Херцеговине у Требињу. За велике манастире Црне Горе и Херцеговине (Пива, Добрићево, Савина) радио је у више наврата, док је у црквама Боке, Грбља и Луштице израдио најмање десетак иконостаса, од којих је онај у Радованићима (1751) једини in situ, али у врло трошном стању. Делови Д. олтарских преграда налазе се у манастирским ризницама и црквама, али и у музејским и галеријским збиркама Дубровника, Сплита, Београда и Сарајева, као и у приватном власништву (Рисан). Сликао је издужене, мишићаве, озбиљне, замишљене и готово намрштене ликове, са наглашеним, каткад угребеним цртежом. Одликује га звонак и топао колорит, а моделује окер, сивозеленим и ружичастим полутоновима. Омиљена боја му је кобалт плава, најприближнија оној коју истовремено користи бококоторски зограф Максим Тујковић (1734). Успевао је да дочара трећу димензију и постигне добру просторну организацију целине. Добро је владао не само анатомијом људског него и животињског тела. Драперије су му барокно завијорене, као у присуству стварног дашка ветра. Дуборезбареном раму за своје иконе на почетку каријере, који накнадно позлаћује и посребрује, враћа се у позним годинама, да би у међувремену сликао декоративне флоралне оквире. Развио је карактеристичну стилизацију косматих, осветљених и осенчених делова лица, што код припадника млађе генерације бококоторских мајстора прелази у груби манир. Његов рад прати се 33 године, између 1723 (Сарајево, Умјетничка галерија БиХ) и 1756 (Његуши, Црква Св. Госпође). На икони Деизис из сплитске Галерије умјетнина из око 1740. потписује се као писар, али и оставља свој монограм у облику старинског кључа (Р) попречно постављеног унутар ћириличног слова Д.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Мазалић, ,,О сликару Рафаилу Димитријевићу", Нови источник, 1938, 1; Љ. Којић, ,,Антиминс зографа Рафаила Димитријевића", ЗМПУ, 1959, 5; П. Мијовић, Бококоторска сликарска школа XVII--XIX вијека: I. Зограф даскал Димитрије, Тг 1960; Т. Кријешторац, Бококоторски иконописци Димитријевићи-Рафаиловићи, Пераст 2002; Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, 2, Н. Сад 2013; Љ. Стошић, ,,Бококоторска сликарска школа 1680--1860", Даница, 2014, 22; ,,Пролегомена за каталог бококоторских икона у Хрватској", у: Савремено стање идентитета крајишких Срба, Н. Сад 2020.

Љиљана Н. Стошић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)