ДОКЛЕЈА

ДОКЛЕЈА (Doclea, Дукља), најзначајнији урбани центар из римског доба на простору данашње Црне Горе. Остаци града се налазе 4 км северозападно од Подгорице, на пространом платоу, који је омеђен коритима река Зета, Морача и Ширалија. Сматра се да име потиче од илирског племена Доклеати, које је насeљавало то подручје пре римског освајања. Град је заживео почетком првог столећа, на месту на којем није било старијих насеобина. У изворима се под именом Doclea (Dovklea) први пут помиње код Птолемеја. Статус муниципијума добио је за време династије Флавијеваца, у доба цара Веспазијана. Према мишљењу неких аутора, Д. је након територијално-административних реформи Римског царства у време владавине цара Диоклецијана постала главни град провинције Превалис. Време економског процвата био је IV в., а након првих готских разарања почетком V в. град је почео да губи своју моћ. Последња фаза живота у граду припада рановизантијском периоду. Није поуздано установљено до када је трајао живот у граду. Не искључује се могућност да је опстао све до почетка VII в. Поред природне заштите високим обалама река, град је био брањен и снажним бедемима и кулама. Саграђен је по класичној урбанистичкој шеми, са градским тргом (форумом) на месту укрштања главних улица. На форуму се налазила монументална базилика, а у непосредној близини комплекс капитолног храма, саграђен на истакнутом месту тако да се могао видети из свих делова града. Дуж главне улице налазили су се важни градски објекти: храмови, купатила, виле. Мада се налазио поред три реке, град је имао и водовод (аквадукт) којим је вода доведена са извора реке Цијевне, удаљеног 16 км. Од позноантичког периода Doclea постаје важан хришћански центар. Комплекс црквених грађевина саграђен је у VI в. у источном делу града.

Остаци града одавно привлаче пажњу истраживача. Најстарији опис и план сачињени су крајем осме и почетком девете деценије XIX в. Прва ископавања обављао је 1890--1892. П. Ровински у северозападном делу града. Циљ му је био да истражи најзначајније грађевине дуж главне градске улице. Радове је 1893. наставила енглеска екипа на челу са Џ. А. Р. Мунроом, која је истраживала источни део града и комплекс црквених грађевина. На обнову истраживања чекало се више од пола столећа. У периоду 1952--1962. вршена су ревизиона ископавања форума, с циљем заштите и презентације објеката, као и провере података о урбанистичком склопу града. Истом приликом обављана су истраживања Југоисточне некрополе на којој је сахрањивање трајало од почетка I до средине IV в. и дела Западне некрополе датоване у раздобље IV и V в. Са простора Западне некрополе највероватније потиче чувена Подгоричка чаша са старозаветним и ранохришћанским представама. Публикована је још 1873, а чува се у Државном музеју Ермитаж у Санкт Петербургу. Последња етапа у истраживању започета је 2005. и усмерена је на откривање архитектонског комплекса у близини капитолног храма.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. A. R. Munro и др., „On the roman town of Doclea, in Montenegro", Archaeologia, 1896, LV (О римском граду Доклеји у Црној Гори, Пг 2013); P. Sticotti, Die römische Stadt Doclea in Montenegro, Wien 1913 (Римски град Doclea у Црној Гори, Пг 1999); А. Цермановић Кузмановић, О. Велимировић Жижић, Античка Дукља -- некрополе, Цт 1975; М. Живановић, „Преиспитивање чувене подгоричке чаше", у: Нова античка Дукља, VI, Пг 2015.

Дејан Радичевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)