ДУГА МОРАЧКА

ДУГА МОРАЧКА, манастир порeд реке Мораче, у некадашњем засеоку Дуга, у селу Биоче код Подгорице, са Храмом Богородичиног Успења. Време оснивања није познато, а традиција га везује за Немањиће. Садашњи храм подигнут је 1755. на месту старије грађевине, где је пресељен са друге стране Мораче. Вековима је духовно средиште Братоножића, Куча, Пипера и Васојевића, који ту одржавају народне скупштине. У њему је једно време живео војвода Марко Миљанов и из њега одлазио на четовање против Турака. Почетком прошлог века у њему је боравио Симеон Дајбабски који га је живописао (Богородица „ширшаја небес"). Комунистичка власт је затворила манастир после II светског рата, од када почиње његово пропадање. Монашко сестринство започело је обнову 1996. Проширен је и обновљен стари конак (1998), саграђене су помоћне зграде, сазидан нов „горњи" конак (2002), дозидана је припрата (2003) и урађен живопис (2013). По архитектури сличан је већини црногорских сеоских храмова: једнобродна грађевина са олтарском апсидом и накнадно дозиданим звоником на преслицу са једним звоном. Зидан је од камених квадера са уским спојницама, а на западној фасади налази се полукружна ниша изнад врата са равним надвратником. На месту некадашњег дрвеног трема, од којег су остали само темељи, дозидана је припрата. Унутрашњост храма засведена је полукружним сводом ојачана са два потпорна лука. Од фрескоживописа анонимног сликара из друге половине XVIII в. разазнаје се само циклус великих празника у своду брода, фриз пророка са месијанским свицима и анђели у медаљону. Иконостас је рад Марка Чолановића из 20-их година XX в.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, Бг 1903.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Радичевић, „Манастир Дуга у Братоножићима", Просвјета, 1897, 2; Т. Пејовић, Манастири на тлу Црне Горе, Н. Сад 1995.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)