ДРАГОВИЋ, Радован

ДРАГОВИЋ, Радован, политичар, публициста (Ужице, 6. XII 1878 -- Београд, 7. I 1906). Похађао je Ужичку реалну гимназију, али је морао да прекине школовање пошто се разболео од туберкулозе. Крајем 1896. отишао је у Загреб на столарски занат, а 1897. прешао у Грац. По повратку у Србију запослио се у Београду и активно учествовао у радничком и социјалдемократском покрету Србије. Сматра се организатором социјалистичке штампе у Србији*.* Од 1900. радио је у периодичним публикацијама Напред, Раднички лист и Стари раднички лист, а 1902. обновио је и уређивао Радничке новине у којима је објавио највећи број чланака. Био је међу оснивачима Српске социјалдемократске странке, формиране августа 1903, њен секретар од оснивања, а потом до краја живота и председник. У јесен 1903. у Београду је основао и био наставник у првој синдикалној школи у Србији -- Радничкој школи, која је током две године образовала партијске функционере. Написао је низ публицистичких и новинарских текстова у којима је, до краја посвећен идеалу радничке слободе и историјском материјализму, расправљао о теоријским начелима и практичним проблемима социјалистичког покрета у Србији. Писао је о утопијском социјализму, на који се критички осврнуо, као и о идеолозима социјализма Светозару Марковићу, Мити Ценићу и Васи Пелагићу. Текстове је објављивао и у Животу, Раднику, Социјал-демократији, Борби.

ДЕЛО: С. Димитријевић (прир.), Избор чланака, Бг 1954.

ЛИТЕРАТУРА: С. Димитријевић, Радован Драговић и стварање класног радничког покрета и Социјалдемократске странке у Србији, Бг 1978; П. Морача, С. Стојановић, Комунисти Југославије 1919--1979, Бг 1979.

С. Мирчов

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)