ДЕЛИНИ, Мила

ДЕЛИНИ, Мила, глумица (Сисак, Хрватска, 29. I 1879 -- Београд, 9. XII 1972). Рођена у српској породици Павлица, супруга глумца и позоришног управника Косте Делинија. Глуму је учила годину дана код великог глумца и редитеља Адама Мандровића, а глумачку каријеру започела 1895. на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу где ју је ангажовао Стјепан Милетић. На позив управника Николе Петровића 1896. прешла је у београдско Народно позориште које је у то време стварало глумачки подмладак. И поред срдачног пријема и чињенице да су њени први кораци на сцени били поздрављени, незадовољна понуђеним репертоаром, прихвата позив управника А. Милојевића и 1897. прелази у позориште „Синђелић" у Нишу. Ту је играла до 1912, а затим, све до рата 1914, у Повлашћеном позоришту „Јоаким Вујић" у Крушевцу. После смрти супруга 1916. повукла се са сцене. За изузетне глумачке заслуге Народна скупштина Краљевине Југославије доделила јој је 1937. Народно признање које је Савезна скупштина СФРЈ потврдила 1965. Префињене нежне осећајности, разноврсна у изразу, са изузетно правилном дикцијом, природна и реалистична, у глумачку игру уносила је савременији стил и била једна од најбољих драмских глумица у унутрашњости. Значајније улоге: Јулија (Ромео и Јулија), Дездемона (Отело), Џесика, Порција (Млетачки трговац) и Корделија (Краљ Лир) у комадима В. Шекспира; Трилби (Ж. де Мориер, Трилби); Амалија (Разбојници) и Марија Стјуарт (Марија Стјуарт) у драмама Ф. Шилера; Лиза (А. Д'Енери, Ф. Диманоар, Стари каплар), Анријета (А. Д'Енери, Е. Кормон, Две сиротице); Пуковникова жена (Господин Алфонс) и Маргарета (Дама с камелијама) у комадима А. Диме Сина; Даница (Н. Петровић, Балканска царица), Хасанагиница (А. Шантић, М. Огризовић, Хасанагиница), Олга (М. Предић, Голгота).

ЛИТЕРАТУРА: Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од срењег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; С. Јанић, Б. С. Стојковић, „Нишко позориште 1887--1915", Театрон, 1981, 30--32; Д. Животић, Моје успомене, Бг -- Н. Сад 1992.

О. Марковић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)