ДРУШТВО „СРПСКА МАЈКА"

ДРУШТВО „СРПСКА МАЈКА", стручно удружење за медицинску, психолошку и педагошку помоћ мајкама у неговању и одгајању деце. Основао га је др Јован Јовановић априла 1911, након несугласица са управом Материнског удружења, у чијем је оснивању такође учествовао 1904. Оба друштва су имала сличне циљеве и задатке. У прву управу Д. С. м. ушли су председница Мица Николајевић, потпредседница Ана Несторовић, благајник Вида Мићић, секретар Ј. Јовановић и 14 управних чланица. У почетку су обилазили сиромашне породице, поклањали ствари за новорођенчад и пружали материјалне и новчане помоћи мајкама. Убрзо је рад друштва прекинут због ратова, а настављен је 1920. Већ наредне године друштво је основало први Диспанзер за мајку и дете при Акушерском одељењу Државне болнице у Београду у којем су чланице радиле као помоћно медицинско особље. Друштво је на Првој хигијенској изложби за заштиту деце имало свој одељак на којем су давани практични савети о нези, купању, исхрани и облачењу новорођенчета. Од изузетног значаја за даљи рад и развој друштва био је период председништва др Миле Јовановић која је по смрти свога супруга др Ј. Јовановића 1923. водила све послове. Углед друштва је посебно истакла и краљица Марија Карађорђевић када је 1926. постала његова висока заштитница. До краја исте године чланица друштва постала је и кнегиња Олга, која је потом изабрана за почасну председницу. Председнице друштва су од оснивања до 1942. када је престало да ради биле још и Даринка Панић и Ана Несторовић.

Захваљујући великој помоћи Београдске општине, краљице Марије и многобројних добротвора, управа је 1929. отворила нови Дом смештен у две зграде у Бранковој улици бр. 7 и Улици Југ Богдановој бр. 6. Ту су били смештени Обданиште, Диспанзер и саветовалиште за мајку и дете, кроз који је годишње пролазило преко 2.000 деце и вршило се око 10.000 прегледа и консултација; Диспанзер за труднице, Диспанзер за прегледе и лечење венеричних болести код мајки и деце и Дом са азилом који је био склониште за сиромашне породиље. Интернат је отворен 1933. за 50 деце предшколског узраста од 2 до 7 година старости. Већином су бесплатно примана радничка деца, док се за децу државних и приватних чиновника плаћала незнатна сума.

Од 1926. друштво је организовало и свој подмладак „Одбор госпођица", који је од 1929. изменом правила добио назив „Подмладак Српске мајке". У циљу навикавања деце на хумани рад основан је 1935. Одбор деце „Српска мајка". Друштво је имало пододборе у: Нишу, Скопљу, Алексинцу, Јагодини, Пожаревцу, Призрену, Зајечару, Битољу, Лесковцу, Куманову, Синошевићу -- Накучанима, Љигу, Рековцу, Великом Градишту, Бољевцу и Земуну. Пододбори су, према својим потребама, оснивали диспанзере, обданишта или ђачке трпезе. Друштво је 1936. одликовано Орденом Св. Саве III степена.

ИЗВОРИ: Правила Друштва „Српска мајка", Бг 1929; Годишњи извештај Друштва Српска мајка, 1930--1939, Бг 1931--1940; Извештај о двадесетпетогодињем раду Друштва „Српска мајка", Бг 1936.

ЛИТЕРАТУРА: „Српска мајка", Домаћица, 1912, 33, 3; Алманах хуманих друштава, Бг 1940; Ј. Милановић, „Материнско удружење и Српска мајка у борби за здравствену заштиту жена и деце", у: 800 година српске медицине, Бг 2017.

Ј. Милановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)