Прескочи до главног садржаја

ДИВЉИ КРАСТАВАЦ

001_SE_V_Divlji-krastavac.jpgДИВЉИ КРАСТАВАЦ, штрцавица (Ecba-llium elaterium) вишегодишња, дводома, зељаста, по земљи полегла биљка из породице тикава (Cucurbitaceae). Стабло joj je пузеће, разгранато, без витица, прекривено чекињастим длакама. Лиска joj je срцаста, на врху затупаста, по ободу таласаста и према лиски уврнута, на наличју густо беличасто длакава, на лицу чекињасто длакава. Лисна дршка је дугачка. Мушки цветови су у гроздастој цвасти, петомерни, жути, на врху зашиљених латица, са три прашника. Женски цветови су појединачни, исте боје и грађе као и мушки, са три жига. Плод је дугуљаст, чекињасто длакав, храпав, испуњен слузавим садржајем у којем је велик број ситних браон или мрких семена. Када сазри, плод се одваја од дршке и при основи се контрахује, што доводи до експлозивног пуцања и избацивања семена на раздаљину 3--6 м од мајке биљке. Код зрелих плодова пуцање може изазвати и додир. То је релативно редак пример у биљном свету саморасејавања екплозијом плода или балистичким расејавањем (балохоријом). Д. к. је једини представник рода и распрострањен је претежно у Средоземљу. У Србији није чест, али се постепено шири на антопогеним рудералним стаништима. Забележен је на неколико места у Војводини, источној и јужној Србији и на Косову и Метохији. Цела биљка, а посебно плодови, су отровни због садржаја гликозида кукурбитацина (елатеринa). У древној медицини користио се као пургатив и за побачаје.

ИЗВОР: The International Plant Names Index and World Checklist of Selected Plant Families 2020.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Диклић, М. Обрадовић, „Ecballium elaterium (L.) Rich. Допуна Флори СР Србије новим подацима о биљним врстама", у: М. Сарић (ур.), Флора СР Србије (Додатак 2), 10, Бг 1986.

Владимир Стевановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)