ДАЛМАТИНСКО-ИСТАРСКА ЕПАРХИЈА

ДАЛМАТИНСКО-ИСТАРСКА ЕПАРХИЈА, настала је 1810. када је Далматинској епархији припојена Истра, највеће полуострво на Јадранском приморју, на којем је било православног становништва. Припадала је јурисдикцији Карловачке митрополије, односно патријаршије. У прошлости Епархија далматинска није увек покривала један исти и јединствен простор, те није увек имала једног духовног поглавара, него је у разна времена била под разним црквеним поглаварима. То је зависило много и од тога којој држави Далмација, односно део Далмације, припада. Пећки патријарси Јован, Мојсеј и Арсеније управљали су из Пећи оним делом који је био у турској власти. Делом који је био у млетачкој власти управљао је филаделфијски архиепископ преко егзарха. Прво је то био протојереј Никола Метакса, парох шибенички, а потом је егзарх за Далмацију увек био архимандрит манастира Крке, чијег су старешину бирали представници цркве и народа. Тако је било све до пропасти Млетачке републике коју је Наполеон укинуо 1797. миром у Кампоформију. Са формирањем Д.-и. е. седиште епархије смештено је у Шибенику. У том облику и са тим именом ушла је 1922. у састав Српске патријаршије. Укинута је 1931. реорганизацијом Српске цркве по Уставу који је донет исте године.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Стрика, Далматински манастири, Зг 1930.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)