ДОМАЋА ИНДУСТРИЈА ЗАВЕСА И ТЕПИХА А. Д. БЕОГРАД

ДОМАЋА ИНДУСТРИЈА ЗАВЕСА И ТЕПИХА А. Д. БЕОГРАД, мало текстилно предузеће, основано 1922. у Београду. Директор је био Александар Јаролимек (1891--1954) из Београда, официр српске војске, учесник оба балканска и I светског рата, носилац Ордена Белог орла са мачевима петог реда, као и две медаље за ратне заслуге. С браћом Фердинандом и Јованом наследио je очеву платнарску трговачку радњу у Кнез Михаиловој улици 14 и фирму која се звала „Јосиф Јаролимек и синови". Његов отац Јосиф, Чех, дошао је у Србију 1867. Фабрика завеса и тепиха се налазила на Душановцу, у Спасићевој улици 1. Предузеће се снабдевало преко железничкe главне станицe и савског пристаништа. Деоничарски капитал је био милион динара, али стварно уложени капитал у фабричку зграду био је 800.000, у машине за израду завеса 203.000, за тепихе 92.900, за намештај и прибор 60.000 динара. Фабрика је производила квалитетну одећу, текстил на метар, луксузне завесе, а касније и тепихе врхунског квалитета. Производња је продавана у текстилној радњи у Кнез Михаиловој 24, а успешно пословање омогућило је отварање експозитура у Загребу и Нишу. Предузеће је проширено 1928, па је фабрика располагала погонском снагом од 40 КС. Имала је тада око 120 радника и при нормалном раду могла је годишње да произведе око 1.000 комада завеса и 7.500 м тепиха, који су испоручивани и држави. Новосаграђена Скупштина Краљевине Југославије у највећем делу опремљена је њеним производима. Успешно је пословала до почетка II светског рата, а за време окупације А. Јеролимек је отпремљен у логор за ратне заробљенике код Хамелбурга у Баварској. Фабрика није радила јер ју је окупатор подвео под луксузну и за рад непотребну робу. Након рата је национализована и фузионисана с низом сродних фабрика, прво у индустрију вуне „Иван Милутиновић" са седиштем у Земуну 1948, а 1950. новим фузијама створена је фабрика „Стаљинград", после преименована у „Београд". Фамилији Јаролимек нове власти су одузеле не само фабрику тепиха, него и радње у Кнез Михаиловој, у Загребу и Нишу, већи део куће, новац, магацине, робу, аутомобиле и др. Јаролимеци су примили православље, учествовали у ратовима, били чланови удружења за помагање сирочади и сиромашне деце „Ротква" и чланови Првог београдског певачког друштва. Архивски предмети породице Јаролимек предати су 2018. Војном музеју.

ИЗВОР: АЈ.

Литература; Д. Петровић, Историја индустрије Београда, I--II, Бг 2006; „Столетни венац убудуће у Војном музеју", Политика, 12. X 2018.

Д. Р. Петровић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)