ДИВАНСКИ НАМЕТИ

ДИВАНСКИ НАМЕТИ, посебне врсте пореза које разрезује Султански диван у посебним ситуацијама, најчешће ратним, а које нису предвиђене законским прописима. Сума која је требало да се прикупи одређивана је султановим ферманом, али је узимана од целокупне раје без обзира на прилике у којима је живела. Свака кућа било у селу било у граду сматрана је обвезником ове врсте пореза. Временом, д. н. су постали уобичајени иако није било ванредних околности. Кадије су биле одговорне за прикупљање пореза, у чему су им помагали локални угледници и прваци. Д. н. су се делили на новчане и натуралне. Новчане обавезе су у почетку износиле 20 акчи по кући једном у четири до пет година. Временом, тај износ је неколико пута увећан. Осим тога, сакупљан је новац за извесне врсте плаћених војника. Натуралне обавезе су подразумевале давање или продају хране за војску по утврђеној цени, принудни рад и др. Ови намети су бивали тежи што је тимарски систем више пропадао. Укинути су у XIX в., у ери европеизације и модернизације Османског царства.

ЛИТЕРАТУРА: О. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији (1459--1683), Бг 1974; İ. Ortaylı, Türkiye Teşkilât ve İdare Tarihi, Ankara 2008.

М. Маринковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)