ДИВАЦ, Олга

ДИВАЦ, Олга, архитекта (Београд, 6. X 1922 – Београд, 3. XII 1997). Студирала нa Архитектонском факултету у Београду (1940–1941, 1946–1949), а 1949. дипломирала у класи Богдана Несторовића. Као руководилац београдских институција за изградњу града заслужна је за организацију послератне изградње Београда. Била је запосленa у предузећу „Нови Београд" (1950–1953), „Комграп" (1953), а са позиције генералног директора Београдског сајма у изградњи (1953–1958) дала је значајан допринос остварењу овог подухвата. Била је руководилац изградње Дома омладине у Београду (1959–1961), руководилац Дирекција за изградњу и реконструкцију тргова (1961–1966), за реконструкцију и изградњу Београда (1966–1968), за уређење приобаља и речних сливова Београда (1968–1973), након чега је била на позицији директора „Хидрозавода" све до пензионисања (1982). Иако се архитектуром бавила са позиције директора и руководиоца стручних организација, увек је непосредно и активно учествовала у раду стручних тимова. Њено најзначајније реализовано дело је аутобуско стајалиште и подземни пешачки пролаз Зелени венац у Београду (1966–1967). Добила је награду Октобарског салона 1971. за пројекат уређења ресторана „Златни рог" на Зеленом венцу бр. 4 (1970, и С. Вуковић). Поред рада на уређивању ентеријера ресторана и продавница, пројектовала је и више југословенских изложбених павиљона у иностранству (Лима, Багдад, Дамаск, Москва, Париз). Њeнo значајнијe делo je реконструкција ресторана „Кошута" на Топчидеру у Београду (1963, и С. Вуковић).

ЛИТЕРАТУРА: М. Митровић, Архитектура Београда 1950–2012, Бг 2012.

Александра Јевтовић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)