ДУКИЋ, Михајло

ДУКИЋ, Михајло, трговац (Србија, средина XVIII в. -- Панчево или Темишвар, после 1813). Био је један од ортака (1807) земунског трговца Милоша Урошевића, на чији је извозни пасош куповао житарице и брашно за српске устанике. Био је особа од Карађорђевог поверења, па је са земунским трговцима Алексом Јовановићем и Павлом Јовановићем учествовао у кријумчарењу житарица за устанике. У мају 1807. купио је мању лађу којом је у Београд допремао храну и другу робу. У августу следеће године с доњег Дунава стигао је у Београд. За њим је убрзо пристигла и лађа која је допремила со и другу робу из Влашке, која се, уз опасност заплене од Турака, прокријумчарила поред Оршаве на Дунаву. Убрзо после тога у Панчеву је купио 24.000 ока жита (око 30.720 кг) и 93.000 ока кукуруза (око 119.000 кг) и током ноћи овај товар на две лађе пребацио у Београд. То је време када је Д. и даље близак Карађорђу, о чему сведочи војвода Миленко Стојковић у писму руском политичком представнику у Београду, Константину Родофиникину. Вероватно је након кризне године Устанка (1809) напустио Србију и прешао у Аустрију, односно Панчево или Темишвар, па се после слома Устанка, у јесен 1813, као „бивши турски поданик", из Панчева јавио тужбом против Вула Илића, смедеревског војводе, који му је одузео лађу вредну 64.700 форинти. Војвода ову тврдњу није порицао али је тврдио да је то учинио према Карађорђевом наређењу. Био је међу трговцима у Аустрији који су од бивших устаничких вођа, преко аустријских судова, захтевали наплату дугова, које је Д. процењивао на 15.000 форинти бечке вредности, а од војводе Младена Миловановића још и додатних 6.300 форинти, декларишући се као трговац из Темишвара.

ИЗВОРИ: Грађа из земунских архива за историју Првог српског устанка, 1, 1804--1808, Бг 1955; 2, 1809, Бг 1961; С. Гавриловић, Грађа бечких архива о Првом српском устанку, I--III, V, Бг 1985--2003; Первое сербское восстание 1804--1813 гг. и Россия, 2, Москва 1983.

ЛИТЕРАТУРА: С. Гавриловић, Војводина и Србија у време Првог истанка, Н. Сад 1974.

С. Гавриловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)