ДИМОВСКИ, Зоран

ДИМОВСКИ, Зоран, сликар, графичар, мултимедијални уметник (Београд, 21. XII 1966). Дипломирао (1993), магистрирао (1995) и докторирао (2016) на Факултету ликовних уметности у Београду, где ради од 2000. као асистент, потом биран у сва звања, а професор је на Сликарском одсеку од 2016. На групним и међународним изложбама учествује од 1989 (Лондон, Венеција, Токио, Њујорк, Сан Франциско), а самостално излаже од 1990. У првој половини 90-их усредсређен је на феномен материје и испитује енергију геста заснованог на аутоматском писању. Представник је новог енформела и нове генерације Београдског графичког круга. Интуитивно и магијски приступајући радном процесу, на сликама развија структуралне композиције наглашене драматике и преображаја. Ове принципе истовремено примењује у графици (литографији), где је динамика његове апстрактне композиције заснована на супротстављању тачке, линеарних структура и површина. Крајем 90-их излази из поља традиционалне слике. У просторне објекте, на традицији асамблажа, уводи различите материјале (дрво, песак, тесере мозаика, платно), стварајући пиктурални амбијент (1996). Своја истраживања проширује на фотографију, електронске медије и дигиталну штампу, док иконографију модификује од метаапстракције према формалном, укључујући и анатомске облике (2002). Људско тело проблематизовано са становишта мотивационих механизама, узајамних приближавања и различитих суодноса централна је тема мултимедијалног рада Affection (Бг 2016), у који су укључене аудитивне и визуелне уметности (цртеж, певање, аудио-видео, амбијентална инсталација) и којим се испитују емотивна стања привржености, љубави и узбуђења. Добитник је награде Октобарског салона (1995), Интернационалног салона суве игле (Ужице, 1996), као и Политикине награде за ликовну уметност (1998).

ЛИТЕРАТУРА: М. Продановић, Зоран Димовски, Н. Сад 1996; Љ. Слијепчевић, Примери лирске апстракције у новој српској графици, Бг 1997; Л. Мереник, Ubu fluxus -- ibi motus или контролисана геометрија хаоса, Бг 1998.

Д. Ковачић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)