ДОСИТЕЈ (Ђорић)

ДОСИТЕЈ (Ђорић), архимандрит, писац (Вршац, 4. III 1892 -- Беочин, 19. II 1950). Нижу гимназију завршио је у Вршцу, а богословију у Сремским Карловцима. До смрти своје супруге био је свештеник у Омољици код Панчева. Замонашио се 1922. и био калуђер у манастиру Војловица 1923--1926, затим настојатељ манастира Месића 1927--1934. и манастира Беочин 1935--1941. Ту је остао до јуна 1941, када су га усташе протерале. Рат је провео у манастиру Раковица. Од 1945. до смрти био је поново у манастиру Беочин, где је и сахрањен. Бавио се истраживањем историје и био члан Историског друштва у Новом Саду од 1934. У периодици је објављивао прилоге о историји појединих манастира („Светопретечев манастир Горе Месићке, названи манастир Месић", Војводина, Вш, 1930, 35, 1931, 4; „Откуда манастиру Беочину посед у Черевићу", Гласник СПП, 1934, 40--41; „Викентије Љуштина: архимандрит манастира Месића од 1796 до 1805", ГИДНС, 1935, 3 (22); „Отворени лист патријарха Арсенија Чарнојевића о обнови манастира Беочина", ГИДНС, 1939, 2; „Неколико података о прошлости манастира Мале Ремете", ГИДНС, 1939, 3--4). Бавио се и превођењем (Живот Петра Абелара, Пан. 1925).

ДЕЛА: „Постанак села Омољица", Панчевац, 9. IV 1922; „Једно писмо патријарха Арсенија IV из године 1747", ВСЦ, 1930, 35; „Писмо Теодора Јанковића Миријевског епископу вршачком Јосифу Јовановићу Шакабенти из године 1799", ГИДНС, 1940, 1--2 (39--40); „Натписи на надгробним споменицима у ман. Војловици", ГИДНС, 1940, 3--4 (41--42).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Рацков, Манастир Месић, Бг -- Н. Сад 2002; В. Матић, Манастир Беочин, Н. Сад 2006.

Ра. Радић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)