ДОБРЕЧИЋ, Никола

ДОБРЕЧИЋ, Никола, архибискуп, песник, преводилац (Бар, 28. I 1872 -- Загреб, 14. XI 1955). Рођен у старој српској породици Станишић, римокатоличке вере, која је носила титулу „грофови од Крајине". У српску основну школу уписан као Добрец, по имену засеока села Бартул, недалеко од Ливара код Скадарског језера, одакле му је отац Божо. То је касније посрбио у Добречић и задржао као презиме заједно са братом Филипом. Средњу школу учио је у Риму, а студирао у Заводу „Collegio Urbano" где је докторирао теологију и филозофију 1898. Одмах је посвећен за свештеника у латеранској цркви Св. Јована Крститеља у Риму и постао жупник у Зупцима, а од 1905. на Цетињу, где је предавао француски и италијански језик у цетињској гимназији и радио као стенограф у црногорској скупштини. За архибискупа барског и примаса српског именован је 1911. и следеће године посвећен и устоличен на Цетињу. Сарађивао је са властима и краљем Николом. Током I светског рата посветио се решавању хуманитарних и социјалних питања и у том циљу основао Одбор за помагање сиромашним породицама. Био је разочаран одласком краља Николе и подржавао уједињење Црне Горе са Србијом 1918. прихвативши одлуку Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори. Ишао је у Рим да Ватикан призна нову Краљевину СХС. Предложен је 1923. за надбискупа београдског, али није добио потребан број гласова. У Бару је подигао зграду за резиденцију архибискупије и Цркву Св. Николе као своју задужбину (1927), у којој је сахрањен. Основао је и дечје обданиште и сиротиште „за све три вере" у Старом Бару (1932), које је радило до италијанске окупације 1941. За образовање клира основао је 1935. семениште на Цетињу које је радило до окупације 1941. Активан у време конкордатске борбе и у сукобу Римокатоличке цркве са Соколским друштвом. Био је противан окупацији 1941, а 1945. осудио „Пастирско писмо" загребачког надбискупа Алојзија Степинца. Остао је лојалан режиму у комунистичкој Југославији негујући добре односе Цркве и државе. Писао је есеје и песме посвећене владарима и црквеним великодостојницима и објављивао у листовима: Дан, Застава, Политика, Народни лист и Католички лист. Осим на српском писао је и говорио латински, француски, енглески, немачки, италијански, турски и албански, а на француски је превео песме М. Павићевића. Архив Архибискупије у Бару чува његову богату кореспонденцију и необјављене рукописе. Одликован је Орденом кнеза Данила, Св. Саве и другим домаћим и страним одликовањима.

ДЕЛА: Јубиларне пјесме, Цт 1910; Omaggio ai reali d'Italia, Цт 1910; Lettera pastorale, Roma 1912; Poema lustra X sacerditii dr. Josephi Stadler ... celebrans, Сар. 1918; Сан краља Петра, Бг 1919.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Рацковић, Прилози за лексикон црногорске културе, Цт 1987; Ј. Растодер, Ш. Растодер, Др Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски 1872--1955, Будва 1991; М. Пејовић, Школовање Црногораца у иностранству, 1848--1918, Пг 2000.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)