ДРАШКОВИЋ, Вујин

ДРАШКОВИЋ, Вујин, златар (Сарајевo, прва половина XVII в. -- Сарајево, после 1688). Његови радови нису сачувани нити се помињу у писаним изворима. Познат је као приложник Српској православној цркви, по наводу у натпису из 1678. урезаном на сребрном, местимично позлаћеном кивоту, као један од Сарајлија који су приложили средства да се кивот, искован крајем XVI в. за манастир Папраћа, откупи за Стару православну цркву у Сарајеву. Код сарајевског златара Саве поручио је 1688. трикирије (троструки свећњак) које је приложио Храму Успења Пресвете Богородице манастира Пива за своју душу и душу својих родитеља. У натпису на дугачкој дршци свећњака наведен је као Вујин Драшковић, кујунџија из Сарајева. Претпоставља се да је Д. имао своју радионицу и да је поменути мајстор Сава био ангажован у њој. Сарајево је у XVII в. било један од најзначајнијих и најутицајнијих српских златарских центара. Златарство је у Османском царству био веома цењен занат и доносио је велике приходе, тако да су српски златари већ у XVI в. и, посебно, у XVII в. били у могућности да дају богате прилоге цркви.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Мирковић, „Старине старе цркве у Сарајеву", Споменик, 1936, 83; П. Момировић„,Прилог проучавању сарајевских кујунџија", Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином, 1954--1955, 5; Б. Радојковић, Старо српско златарство, Бг 1962; „Ризница Пивског манастира", Старине Црне Горе, 1963, 1; Српско златарство XVI и XVII века, Н. Сад 1966.

В. Бабић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)