ДОБРАШИНОВИЋ, Голуб

ДОБРАШИНОВИЋ, Голуб, историчар књижевности, архивиста (Растока, Црна Гора, 28. I 1925 -- Београд, 3. X 2008). Од 1942. био у партизанима; у борбама остао без десне руке (1944). На Филозофском факултету је дипломирао Југословенске књижевности 1950. Радио је као асистент у Институту за књижевност САНУ 1950--1951. После издржане казне на Голом отоку, радни век је највећим делом провео у Музеју Вука и Доситеја, где је од 1954. био кустос, 1974--1977. в. д. управника Музеја и уредник његовог Ковчежића. Докторску дисертацију „Живот и рад Сима Матавуља у Београду" одбранио на Филолошком факултету (1962). У средишту вишедеценијског и вишестраног истраживачког рада Д. био је В. Караџић: објавио је двадесетак књига о њему (Вукова објављенија, Бг 1976; Иво Андрић о Вуку, Бг 1977; Копитар и Вук, Бг 1977; Вук изблиза, Бг 1978 и др.), а као члан редакције за издавање Вукових Сабраних дела (од 1964) приредио је Библиографију списа В. К. (1974), дванаест књига Вукове преписке (Бг 1988--1998), те књиге Живот српских војвода (Бг 1961); О Црној Гори -- Разни списи (Бг 1972), и О језику и књижевности, 3/1 (Бг 2001). Д. научни рад одликује сакупљачка страст и тежња ка исцрпности и детаљизацији. Д. архивски рад заснован је на коришћењу великог броја фондова, разноврсној грађи (званична акта, преписка, записи и казивања о Вуку, изводи из деловодних протокола итд.) и прецизним регистрима (Збирка архивске грађе о Вуку Караџићу 1813--1864, Бг 1970). Осим великог доприноса српској архивистици и попуњавању празних места везаних за Вуков живот, Д. је одличан познавалац епохе. Индикативна је његова студија Вукови портрети (Бг 1975), која сабира цртеже, слике, литографије, медаље, дипломе, марке, интарзије, бакрорезе. Значајна је за српску портретистику и за разумевање канонизације В. Караџића у српској култури. Студија Вукови пренумеранти, Пренумеранти и добротвори Вуковог дела 1814--1862 (Бг -- Н. Сад 2001) врло добро илуструје методологију Д.: списак личности је послужио као грађа за изучавање српског читалаштва и потиснуту праксу оглашавања, рекламирања и продаје књига. Осим монументализацији Вуковог дела и прецизном књижевноисторијском профилу времена у којем је живео (прир. Споменар Мине Караџић, Бг 1974), Д. је дао велик допринос проучавању писаца српског реализма (студије о делима и животу М. Глишића, С. Сремца, С. Ранковића, Л. К. Лазаревића, Ј. Веселиновића и др.), посебно приређивањем Сабраних дела М. Глишића (са Д. Влатковићем, Бг 1963) и Сабраних дела С. Матавуља (Бг--Зг 2006--2009) са исцрпним подацима о генези текстова, њиховим верзијама и критичким коментарима, а писао је и о својим савременицима. За резултате преданих проучавања националне баштине, књижевности и културе добио је више признања, међу којима су Вукова награда и Доситејева повеља.

ДЕЛА: Симо Матавуљ -- живот и рад, Бг 1962; Вук Караџић: живот, дело, лик, Г. Милановац 1983; Вук под присмотром полиције, Бг 1986; О Вуку, Н. Сад 1988; Вук Стефанович Караджич -- идол нации, Благоевград 1997; Вук и србуље, Н. Сад 1999; Симо Матавуљ, Бг 2003; Вук у слици и речи, Бг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стојанчевић, „Архивска грађа о Вуку 1813--1864", ИЧ, 1973; С. Самарџија, Биобиблиографски речник учесника Међународног научног скупа ,,Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас", Бг 1987; Љ. Андрић, Новосадски разговори 3, Ириг -- Н. Сад 1997; М. Живановић, Кључеви духа: 50 разговора, Н. Сад 2002; М. Спасић, „Професору за незаборав", Школски час Српског језика и књижевности, 2002, 5; Биобиблиографски речник: МСЦ 1971--2000, Бг 2005; Љ. Чубрић, „Голуб Добрашиновић (1925--2008)", ПКЈИФ, 2008, 74; С. Војиновић, „Више од живота, историчар књижевности Голуб Добрашиновић", КИ, 2011, 43.

Драгана Вукићевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)