# ДУБАК, Будимир

**![001_SE_V_Budimir-Dubak.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-budimir-dubak.jpg)ДУБАК, Будимир**, књижевник, друштвени и културни радник (Андријевица, 25. II 1952). Студирао на Филолошком факултету у Београду, на Катедри за југословенску и општу књижевност. У Подгорици је радио као уредник у *Омладинском покрету* (1978--1998) и у ревији *Овдје* (1988--2000). Учествовао у обнављању Народне странке 1990. и био њен активни члан у времену пуне дјелатности као чиниоца српске политичке самосвијести, те настављача традиције некадашње странке основане 1907. Био је министар културе (1998--2000) и министар вјера (2000--2001) у Влади Црне Горе у вријеме Државне заједнице СЦГ. Књижевни рад започео је књигом пјесама *Посланица наговарачу* (Бг--Пг 1978), посвећеном свијету душе и емпиријских доживљаја. Лирски и молитвени тон његове поезије смјењује се с гротескним и фантастичним сликама егзистенцијалног немира над којима се уздиже мисао о трајању. У поезији укршта просторе сна и јаве пред изазовима смрти, пролазности и ништавила, а контрастима реалног и иреалног остварује спој традиције и савременог доба (*Хиландар*, Бг 1993, с текстом митрополита Амфилохија „Драгоцјена цигла"; *Христ у* *аду*, Пг 2017). Одан српској књижевној традицији, пише о Хиландару, светосавским мотивима, Његошу, романтичарима, модерним пјесницима, Дучићу, Црњанском, Андрићу (*Заобилазни пут*, Нк 1988; *Скадарске елегије*, Цт 2008; *Зубља Његошева*, Пг 2013; *Искра из камена*, Пг 2018). У књизи изабраних и нових пјесама *Посланица наговарачу* (Н. Сад -- Пг 2018), осим предговора С. Радуловића, објављена је и пјесникова селективна библиографија. У прози **Д.** обликује јунаке на принципима чудесног и апсурдног, спајајући теме из стварности са фантастичним визијама (*Оно чега нема*, Тг 1978; *Астраријум: судбинска елегија*, Бг 1985; *Човјек без утјехе*, Бг 1988). Његова драма *Парастос: пјесма без крај*а (Пг 1996) изведена је у Москви 1993, а *Два лица траже лица: метаморфоза* такође у Москви 2013. Драме одликују високо развијена историјска свијест и интензивна пјесничка имагинација. Ради као уредник у Књижевној задрузи Српског народног вијећа Црне Горе. Добитник је више књижевних награда: „Марко Миљанов", „Лаза Костић", „Петар Кочић", Кондир Косовске девојке, Видовданска повеља, Печат херцега Шћепана, Светосавско благодарје, „Миодраг Ћупић", „Бранко Радичевић", „Поющие письмена" и др. Члан је Међународне словенске академије.

ДЈЕЛА: пјесме: *Забита мјеста*, Вш 1985; *Лелеј*, Пг 1989; *Пустиња оптина*, Бг 1995; *Откривења*, Пг 1998; *Hilandar*, Pontiсa 1999; *Пјесме*, Цт 2000; *Туга* *за седам свијетњака*, Цт 2002; драме: *Максим други: собитије с краја XV и XX вијека*, Тг 1983; „Кинески ресторан: фрагменти позоришног филма", у; *Драме*, Ријека Црнојевића -- Цт 1996.

ЛИТЕРАТУРА Р. Бошковић, „Лирски и цинично", *Овдје*, 1978, 10; Д. Лакићевић, „Фантастичка историја и митологија града Подгоре", Н. Милошевић: „Б. Д., *Човјек без утјехе*", В. Секулић: „Необична књига", *Овдје*, 1990, 22; В. Бошковић, „Б. Д. -- на трагу свевременских вриједности", *Стварање*, 2000, 60, 10--12; Н. Ђурић, „Адовање у Дубаковим књигама из свјетлости и таме", *Стварање*, 2018, 78, 1--3.

Лидија Томић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)