ДРАГОЈЕВИЋ, Бранислав

ДРАГОЈЕВИЋ, Бранислав, писац (Београд, 7. VII 1933 -- Београд, 24. VIII 2008). Завршио је Педагошку академију 1958. у Петрињи. Радио је у основној огледној школи у Горњем Жировцу код Петриње 1958--1960. Почетком 60-их година прошлог века одселио се у Француску, а потом у Латинску Америку, да би последњих година живео наизменично у Паризу и Београду. Био је рецензент у „Les livres étrangers" (Париз 1961--1975), директор „Portrex" (Париз), „Fort de France" (Мартиник 1975--1985). Писао је прозу и поезију; заступљен је у антологији поезије за децу и омладину С оне стране дуге (прир. П. Зубац, Н. Сад -- Рума 2006), приче штампао у Политици. Био је страствени путник, пропутовао свет, боравио на местима која нису забележена на географским картама и тим непосредним искуствима обогатио своје дело (Смрт на Мартинику, Париз 1989; Венац за избеглицу Санча Емануела де Гуарија, Бг 1993; Башта на Исланду, Краг. 1985, француски превод Un jardin en Islande, Nanterre 1991). Његове Изабране песме (Бг 2001) приредио је Мирослав Максимовић. Добитник је награде Фестивала поезије српских писаца из дијаспоре 1996.

ДЕЛА: песме: Докрао сам се мору, Земун 1956; Пашјина самоћа, Краг. 1995; Био сам ипак с вама, Бг 2007; романи: Зовини брежуљци, Бг 1992; Воз за Исток, Н. Сад 1996; Последње путовање Ђурђе Рајс, Бг 1996, француски превод Le dernier voyage de Djurdja Rais, Paris 2005.

ЛИТЕРАТУРА: М. Милановић, Биографски лексикон -- српски писци у расејању 1914--2014, Бг 2015.

О. Белосавић Милановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)