Прескочи до главног садржаја

ДЕСПОТОВАЦ

ДЕСПОТОВАЦ, град у источној Србији, општинско средиште и центар Горње Ресаве. Изграђен је на левој обали Ресаве на око 190 м н.в., на месту где се горњи и уски део долине реке смењује са делом у којем је долинско дно широко и плодно. Смештен је дуж магистралног пута, а централни део карактерише морфологија плански грађених насеља. Северозападна и источна периферија имају више карактеристика стихијске градње.

001_SE_V_DESPOTOVAC_karta.jpg

Најважнији је пут који повезује град са Великим Поморављем код Свилајнца. Мање су важни пут према Ћуприји и неколико путева локалног значаја до села на околним планинама Кучају и Бељаници. Претеча града је село Војник (до 1993. звало се Д. Село) које је око километар јужније од града. Статус среског места добио је 1879. Године 1892. имало је 269 кућа, а становништво се досељавало из Старе Србије и околине Врања. Формирање новог насеља текло је споро и 1921. Д. Село је имало 1.029, а Д. Варош 287 становника. Током друге половине XX в. број становника се повећавао од 1.513 лица 1948. до 4.197 лица 2011, од којих су 96,2% били Срби. Економски активно становништво највећим бројем бавило се услужним делатностима. Општина Д. имала је 2011. површину од 623 км2, обухватала је 33 насеља са укупно 23.191 становником. Град има све општинске административне службе, основну школу, средњу техничку школу, центар за културу, библиотеку, етно-музеј, дом здравља, болницу и хотел. Већи део индустријских предузећа грађен је на западној периферији насеља (фабрике каблова, машина, креча). У околини се налази неколико рудника мрког угља и лигнита, а у непосредној близини су Деспотовачка бања и манастир Манасија.

002_SE_V_DESPOTOVAC_panorama.jpg

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001.

Драгица Р. Гатарић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)