ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ

ДРУШТВО ИСТОРИЧАРА СРБИЈЕ, удружење стручних и научних радника у области историјске науке основано у Београду 1947. Припреме за оснивање Историјског друштва НР Србије извршене су у мају и јуну 1947, а оснивачка скупштина одржана је 15. VI 1947. у Задужбини Илије Милосављевића Коларца. Између осталих, присуствовала јој је и Митра Митровић Ђилас, тадашња министарка просвете НР Србије. Радно председништво чинили су Виктор Новак, Георгије Острогорски и Душан Перовић. Том приликом изабрани су и чланови органа друштва -- Управног и Надзорног одбора и Суда части. За председника Управног одбора одређен је Васо Чубриловић, за председника Надзорног одбора Виктор Новак, а за председника Суда части Георгије Острогорски. Основни задатак Историјског друштва био је да са простора НР Србије окупи историчаре и стручњаке који се баве сродним наукама: археологијом, историјом уметности и етнологијом. Уз то, требало је да се бави истраживањем историје српског народа, изучавањем проблема наставе историје, образовањем наставног кадра и популарисањем резултата историјске науке. У његовом оквиру требало је да постоје и два повереништва -- за Аутономну покрајину Војводину и Аутономну косовско-метохијску област. Повереништво Историјског друштва за Војводину формирано је у Новом Саду децембра 1947, а за председника Управног одбора изабран је Божидар Куманов. До априла 1948. основане су подружнице Друштва у Нишу, Крагујевцу, Титовом Ужицу, Пироту, Зајечару, Аранђеловцу, Смедеревској Паланци и Врању. Године 1948. покренут је и часопис -- Историјски гласник, који је излазио до 1998. Историјско друштво је 1958. преименовано у Друштво историчара НР Србије. Тих година се мењало пошто је организовање научног рада и објављивање историјских дела прешло у надлежност историјских института, који су у време формирања Друштва били тек у оснивању. Осим тога, дотадашње подружнице су прерасле у самостална друштва, па су смањене надлежности централне управе. После доношења новог Устава 1963, у складу са политичким променама, дошло је до поновне измене назива, па је ново име било Друштво историчара СР Србије. С обзиром на то да је Уставом из 1990. промењено име државе, то се одразило и на Друштво. У последњој деценији XX в. оно је деловало као Савез друштава историчара Републике Србије. Данас постоји под именом Друштво историчара Србије „Стојан Новаковић" и представља добровољно, невладино и непрофитно стручно удружење, које чине професионални историчари, удружени ради остваривања заједничких циљева и задатака у области друштвених и хуманистичких наука. Основни циљ Друштва је да окупи наставнике и професоре историје, да ради у корист побољшања наставе историје у основним и средњим школама и да, у сарадњи са универзитетским професорима, унапреди положај науке и струке на свим нивоима.

ЛИТЕРАТУРА: „Рад Историског друштва Народне Републике Србије", ИГ, 1948, 1; Љ. А., „Годишња скупштина Историског друштва НРС 16--17 децембра 1955", ИГ, 1956, 1; Б. Смиљевић, „XII годишња скупштина Друштва историчара Народне Републике Србије", ЈИЧ, 1962, 2; „Извештај о раду управе Друштва историчара НРС од фебруара 1960. до октобра 1962", ИГ, 1963, 2; Д. Живковић, „Извештај о раду Друштва историчара СР Србије за период од октобра 1962. до октобра 1965", ИГ, 1965, 2--3; П. Милосављевић, „Извештај о раду Управног одбора Друштва историчара Србије за период од новембра 1965. до јануара 1969. године", „Скупштина Друштва историчара Србије", ИГ, 1969, 2.

М. Гулић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)