ДРЕЖИЦА

ДРЕЖИЦА (Selaginella), род зељастих, при подлози полеглих или пузећих биљака из породицe Selaginellaceae, класе Isetopsida и раздела пречица Lycopodiophyta. Раздео пречица је свој максимални развој имао у перму, када су постојали дрволики облици, да би се ова древна група биљака, најближа папратима, данас свела на око 1.250 зељастих врста. Породица Selaginellaceae обухвата само један род Selaginella који је распрострањен на свим континентима и свим климатским зонама. Род обухвата око 700 врста претежно распрострањених у тропским областима, нарочито у тропским кишним шумама. То су ниске пузеће зељасте вишегодишње, ретко једногодишње вечнозелене биљке кoje сe обично пружају приљубљене уз подлогу, најчешће за влажне или сеновите стене, али понекад могу бити и епифите. Коренолики израштаји (ризофоре) налазе се на горњој и доњој страни у осовинама пузећег изданка. Листови су им мали, једноставни при основи са језичцима, спирално распоређени по два на горњој и два на доњој страни изданка. Спороносни класови су на врху изданка или на бочним изданцима. Споре су хетероморфне. У Европи и на Балканском полуострву расту три, а у Србији две врсте: S. selaginoides, глацијални реликт који настањује високопланинске појасеве Проклетија и Шарпланине, и S. helvetica, која обраста сеновите, претежно кречњачке и серпетинитске стене брдско-планинских региона западне, централне и источне Србије. Трећа врста, S. denticuata, ограничена је на Средоземље и честа је у црногорском приморју.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Jalas, J. Suominen, Atlas Florae Europaeae, 1, Pteridophyta (Psilotaceae to Azollaceae), Helsinki 1972; Е. Вукићевић, „Selaginellaceae Mett.", у: М. Сарић (ур.), Флора Србије 1, Бг 1992; Y. Roskov и др. (ур.), World Ferns: Checklist of Ferns and Lycophytes of the World Species 2000 & ITIS Catalogue of Life Naturalis, Leiden 2018.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)