ДИДИЋ, Љубомир Љуба

ДИДИЋ, Љубомир Љуба, трговац, народни посланик (Сокобања, 19. III 1849 -- Kрaљевица код Зајечара, 7. ХI 1883). Политички се формирао под утицајем српских социјалиста. Био је председник пододбора Радикалне странке у Сокобањи, а захваљујући својој делатности стекао популарност у народу. Изабран за општинског кмета у Сокобањи 1877, а на изборима 1878. постао је народни посланик свога среза. У Скупштину је био биран на свим изборима до 1883. Као посланик се истицао чврстим опозиционим ставом према влади и краљу. Присуствовао састанку Главног одбора Радикалне странке на којем се расправљало о ситуацији у Србији током скупштинске кризе септембра 1883. На прве вести о немирима у Бољевцу искористио је незадовољство у народу владиним мерама о одузимању оружја од Народне војске и 25. Х 1883. подигао побуну у Сокобањи. Предводећи устанике ушао је у зграду начелства и преузео власт. Постао је председник Привременог извршног одбора. Предлагао је револуционарне мере: конфискацију имовине из свих радњи, укључујући и његову; погубљење свих ухапшених чиновника и употребу целокупне своте новца из општинске касе за куповину наоружања. Део народне војске под његовом командом држао је положаје у Трубаревачкој клисури. Пре сукоба са редовном војском 26. октобра покушавао је да преговара о примирју са потпуковником Александром Протићем и да му објасни разлоге побуне. После пораза народне војске отишао је у Књажевац по помоћ где је сазнао да је буна окончана. Ухваћен је при покушају бекства за Бугарску. Преки суд у Зајечару га је 6. новембра прогласио кривим због организовања и руковођења Тимочком буном и осудио на смрт. Није признао кривицу, нити ју је пребацивао на некога другог. Стрељан на Краљевици, изнад Зајечара.

ИЗВОР: Тимочка буна 1883, Грађа I--VI, Бг 1954--1986.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Илић, Зајечарска буна, Бг 1910; Пашић, илустровани радикални алманах, 1, Бг 1925; А. Раденић, „Тимочка буна 1883", у: Из историје Србије и Војводине, Бг 1973; Тимочка буна и њен друштвено-политички значај за Србију XIX века, Бг 1986.

Ј. Вељковски

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)