ДЕМОКРАТИЈА
ДЕМОКРАТИЈА, лист Демократске странке који је, у четири серије, излазио у Београду 1990--1998. Први број, најављен као „наставак Гролове Демократије", објављен је 9. III 1990, убрзо након што је Демократска странка одржала Оснивачки одбор (11. XII 1989) и Оснивачку скупштину (3. II 1990), на којој су прикупљена средства за штампање. Први главни и одговорни уредник био је Александар Илић, док су чланови редакције били: Борислав Пекић, Никола Милошевић, Коста Чавошки, Војислав Коштуница, Гојко Ђого, Марко Јанковић и Зоран Ђинђић. Д. је излазила петнаестодневно „као политички, али и културни весник нових, демократских времена", посвећена „како опозицији, тако и дискусији о горућим политичким, економским, правним и културним питањима". На страницама листа заступане су идеје демократије, вишепартијског система, критикована је владавина најпре СК, а затим Социјалистичке партије Србије. Нарочита пажња посвећивана је оснивању одбора Демократске странке и трибинама њених представника широм Србије и Југославије. Као једини опозициони лист у време када је покренута, Д. није добијала финансијску подршку државе, а приходе је остваривала путем продаје, претплате и огласа. Најважнији вид продаје на почетку излажења био је преко колпортера, углавном активиста Демократске омладине. Првобитни тираж је био 20.000--35.000 примерака. У првој серији излажења (1990--1991) објављено је укупно 39 бројева, од чега у првој години 23 (1--23), а у другој 16 (24--39). У том периоду било је више уредника: Александар Илић (уредио бројеве 1--9, 12--14), Војислав Коштуница (10/11), Зоран Ђинђић (15--18), Предраг Протић (19--32), Гојко Ђого (33), Драган Белић (34--38) и Милан Бечејић (39).
Д. је поново почела излазити у мају 1993, као „лист демократске јавности" под уредништвом Радована Чолевића. Иако је требало да излази два пута, пред читаоцима се појављивала једном месечно. У другој серији излажења (1993--1994) штампано је 11 бројева, од чега у првој години 10 (1--10), а у другој један (11). Лист је обновљен у мају 1995. као билтен Демократске странке, намењен „пре свега члановима Демократске странке", а излазио је једном месечно. Претплата на лист представљала је страначку чланарину и означавала припадност Демократској странци, једнако као и чланска карта. Циљ је било „увећање чланства, побољшање комуникације и јачање организованости Странке".
У трећој серији излажења (1995) појавила су се три броја; прва два под уредништвом Р. Чолевића, а трећи Оље Нушић. Лист је поново покренут у време протеста против режима Слободана Милошевића, а први број обновљене Д. је изашао 29. XI 1996. Приредили су га „бивши уредници и новинари Блица", под уредништвом О. Нушић. Излазио је свакодневно, заступао опозиционе ставове и критиковао режим. Имао је обележја редовних новина -- спортске, културне и друге рубрике. Све до 17. II 1997. није имао нумерацију, него је излазио као „специјално издање". Од 18. II 1997. излазио је сваког дана, осим недељом, као лист „демократске оријентације, али не и Демократске странке". Оснивач и издавач је било НИП Демер, а од 15. VI 1998. Акапит. Главни уредник и директор листа била је Љубинка Милинчић, а одговорни уредник Цвијетин Миливојевић. Током 1997. и 1998. објављен је укупно 551 број. Услед финансијских проблема лист није излазио у периоду 6. VII -- 5. VIII 1998. Последњи број је изашао 24. IX 1998.
ЛИТЕРАТУРА: „Уз први број", Демократија, 9. III 1990; „Годишњица Демократије. Огледало Демократске странке", Демократија, 10. III 1991; „Демократија, поново", Демократија, мај 1995; „Уместо уводника", Демократија, јун/јул 1995; „Зашто нови импрес?", Демократија, 18. II 1997; К. Николић и др. (прир.), Историја Демократске странке 1989--2009: документи, Бг 2010.
Милан Гулић
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)