ДИНИЋ, Миланка

ДИНИЋ, Миланка, наивни сликар (Коларе код Јагодине, 15. IV 1938). Слика од 1971. Инспиришу је народне приче и легенде, па отуда змајеви, царски двори и измишљени онострани обреди на њеним сликама. Људске прилике, али и хибридна бића из маште шетају фантастичним, рајским вртовима. Колорит joj је интензиван и сиров, a oрнаментално-декоративни третман форми постиже тачкањем, линијама и волутама које стварају јединствени ритам на платну. Метаморфоза облика и несвакидашња хармонија флоралних, антропоморфних и зооморфних елемената чине својеврстан horror vacui, тј. страх од празног простора. Својом креативном маштом Д. је створила оригиналне параболе и приче о добру и злу. Оптичке ефекте постиже мозаиком бојених и треперавих пигмената. Фронталност у грађењу композиције, надреална тематика и оригинална хроматска игра главне су одлике њеног изражавања. Излагала је самостално и групно у земљи и иностранству, као и на значајним међународним изложбама тријенала у Братислави (Словачка) и бијенала у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини, на којима је била и добитник награда за изложена дела (Гран-при Тринаестог бијенала).

ЛИТЕРАТУРА: М. Бошковић, М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници Србије, Торино 1977; Н. Крстић, Наивна уметност Србије, Краг. 2003; Наивна и маргинална уметност Србије, Краг. 2007.

Нина Крстић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)