ДРАГИЧЕВИЋ, Душка

ДРАГИЧЕВИЋ, Душка, балерина (Београд, 4. V 1964). Завршила је 1982. школовање у чувеној Балетској школи при Бољшом театру у Москви код познатог педагога Наталије Золотове. Члан Балета Народног позоришта у Београду постала је 1982. Од 1985. када је са успехом одиграла Биљану у балету Охридска легенда С. Христића у кореографској поставци великог балетског мага Д. Парлића, нижу се велика сола и главне балетске улоге у готово свим балетским премијерама на сцени НП: Пер Гинт, Тријумф Афродите, Лабудово језеро, Петар Пан, Жизела, Кармен, Самсон и Далила, Дон Кихот, Васкресење, Шехерезада, Бахчисарајска фонтана, Дама с камелијама, Вукови, Јесењи пљусак, Слике, Доктор Џекил и мистер Хајд, Песник Чајковски, Краљица Марго и др. Тежећи да на играчкој сцени увек оствари истините емоције, балетској уметности поклонила је богат играчки опус, који јој је 1991. донео звање првакиње балета НП. Спрега лепоте, осећајности и искрено доживљене драматичности дошла је до пуног изражаја у креирању играчких ликова надахнутих познатим књижевним делима. Њеном динамичном темпераменту највише је одговарала Китри у Дон Кихоту, а њена Маргарита Готије, чијом креацијом остварује пуну уметничку зрелост, лепотом, префињеном складношћу и дубоко доживљеном трагиком љубави остаће забележена у историји наше балетске уметности. Надежда фон Мек у балету Песник Чајковски је плод њеног веома помног проучавања живота и карактера ове пожртвоване жене, којој је игром удахнула племенитост, отменост и страст вредне незаборава. Као Краљица Маргарета де Валоа, звана Марго, којом је обележила 20-годишњицу уметничког рада, Д. је из свог уметничког бића знала да „извуче" и више него што је поставка нудила и да убеди да је њена злосрећна јунакиња заиста била најлепша, најпожељнија и најинтелигентнија жена свога времена, а своју, колико драматичну толико и префињено женствену интерпретацију Краљице Марго, остави као трајан играчки допринос уметничкој игри. Са великим успехом гостовала је у Шпанији (Експо92, Севиља), Ирану (Бејтадин фестивал, Бејрут), Кини, Кипру, Русији (Театар на Таганке, Москва), Мађарској, Словенији и Македонији. По завршетку играчке каријере, као репетитор успешно преноси млађима оно што је уметничка душа у балетским делима. Добитница је Златног беочуга КПЗ Београд (2011) и Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије (2013).

М. Зајцев

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)