ДЕВИЋ, Георгије

ДЕВИЋ, Георгије, дрворезбар (? -- Бачка Паланка, око 1857). Живео је и имао развијену радионицу с више ученика у Бачкој Паланци, међу којима су се истицали син Димитрије и унук Ђорђе. Непотпуни биографски подаци Д. познати су само на основу његових сачуваних радова. Школовање у радионици Марка Вујатовића у Сремским Карловцима није потврђено али је извесно. Први пут се појављује као дрворезбар, столар и тракслер у уговору за цркву у Адашевцима 1827. Уговор је подразумевао комплетан црквени намештај, што је значило израду иконостаса, епископског престола, певница, ормана за олтар, чираке, натрапезни крст, рипиде, троножац и амвон. Следе послови на иконостасима и другом мобилијару за цркве у Шаренграду (1828), Бајши (са Савом Љубинковићем 1833), Лединцима (1833, уништено у II светском рату), манастиру Кувеждину (1834, делимично сачуван након разарања у II светском рату), Добановцима (1836), Дечу (1839), новој цркви у Купинову (1843, уништен у II светском рату), Лалићу (1843--1846), Михаљевцима (1846), две цркве у Руми -- Св. Николи и Силаску Св. духа (1847--1851), Бољевцима (1850) и Шапцу (1851--1852), што је уједно и његов последњи рад. Д. је један од значајнијих мајстора дрворезбарства прве половине XIX в. Све његове иконостасе одликује одмерени класицизам суженог иконографског програма, с мањим бројем икона већих формата. Декоративни програм је сложен у три зоне, међу којима су наглашени таласасти венци с дентикулама, пиластри, орнаменти у виду чипкастих мрежа с храстовим гранчицама и лишћем, гирланде с ружама, вазе и плисиране траке с машнама.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Гавриловић, „Неки дрворезбарски центри у Војводини", РВМ, 1954, 3; Б. Кулић, „Обнова српске православне цркве Силаска Светог духа у Руми", ГПСКВ, 1994, 18; Д. Радовановић, „Црква св. Великомученика Димитрија у Лалићу", ГДКС, 1995, 19; Д. Радовановић, М. Нонин, „Конзерваторско-рестаураторски радови на иконостасу и иконама на стаклу цркве Светога Димитрија у Бајши", ГПСКВ, 2004, 21; М. Лесек, „Георгије Девић", Уметничка баштина у Срему, IV, Ср. Митровица 2006.

Б. Кулић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)