ДОЊЕ ДРАГОВЉЕ

ДОЊЕ ДРАГОВЉЕ, село у југоисточној Србији, у Заплању, на североисточном подножју Бабичке горе изнад долине Кутинске реке (лева притока Нишаве). Општинско средиште Гаџин Хан је 13 км северозападно од села, а спојени су локалним путем трасираним дуж долине Кутинске реке. Насеље је смештено на планинској страни са обе стране Драговске реке (лева притока Кутинске реке), на 440--540 м н.в. Делови села уз реку су компактни, а на периферијама распоред кућа је дисперзиван. Први пут се помиње уз опис положаја манастира Св. Тодора у турским пописима из 1498. и 1516. После повлачења Турака, 1878. у њему је било 50 кућа. Током друге половине XX в. усталила се депопулација. Село је 1953. имало 976, а 2011. 389 становника, од којих су 81,5% били Срби, а 18,3% Роми. Половина економски активног становништва бави се пољопривредом. У селу се налазе православна црква, четвороразредна основна школа и дом младих.

Д. Р. Гатарић

У селу се налази Црква Св. Николе с почетка XVII в. Њена изградња и осликавање завршени су 1604. у време презвитера Јакова. То је једнобродна издужена грађевина са полукружном апсидом, засведена полуобличастим сводом. Припрату од наоса одваја масивни попречни преломљени лук ослоњен на дубоке пиластре. Дуж северног зида наоса налазе се три пара прислоњених лукова. Црква је зидана притесаним каменом са лепо тесаним угаоним блоковима. Зидна платна су у горњој зони нивелисана хоризонталним редовима опека, a завршавају се дворедим зупчастим кровним венцем. У цркву се улази са запада у припрату и са јужне стране у наос. На западној фасади северно од улаза је мања а изнад ње већа ниша. Највећи део старог живописа из прве половине XVII в. скрива нанос кречног малтера који је послужио као подлога за поновно осликавање (1868). Од старог сликарства на западном зиду препознају се Св. Сава Јерусалимски, Св. Зосим причешћује Марију Египатску, Сусрет Марије и Јелисавете, Преображење; на северном зиду су свети ратници Теодор Тирон и Теодор Стратилат, Св. Меркурије, у олтарском простору Визија Петра Александријског, а у проскомидији Imago pietatis, надвишени медаљонима са попрсјима светитеља. У конхи апсиде је Служба архијереја, а изнад ње Причешће апостола и Богородица шира од небеса са Христосом у медаљону. Уз олтарску конху су Благовести. Неуобичајен одабир и распоред представа, заједно са стилским и иконографским особеностима, издвајају сликарство цркве у Д. Д. од типичних споменика сеоског сликарства из овог периода у ближем окружењу. Конзерваторске интервенције вршене су почев од 1976.

М. Ракоција

ЛИТЕРАТУРА: Митрополит Михаило, Православна српска црква у Краљевини Србији, Бг 1895; Географска енциклопедија насеља Србије, I, Бг 2001; М. Ракоција, Манастири и цркве јужне и источне Србије, Ниш 2013.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)