ДИОРИТ

ДИОРИТ, магматска дубинска стена интер-медијарног карактера (SiO2=52--64теж.%) која је преовлађујуће изграђена од плагиокласа (андезин, ређе олигоклас) и хорнбленде, као и променљивих количина биотита и аугита. Споредни минерали су апатит, циркон, сфен, магнетит и илменит, док су секундарни састојци каолинске и монморионитске глине, серицит, хлорит, епидот, калцит, леукоксен и оксиди и хидроксиди гвожђа. Према врсти и релативној заступљености бојених састојака постоје хорнбленда--, биотитски-- и аугитски варијетети. Д. се одликује хипидиоморфно-зрнастом структуром и најчешће масивном и хомогеном текстуром. Жични и хипоабисални варијетети д. имају холокристаласто-порфирску структуру и за њих се користи назив диорит--порфирит. Д. ретко граде хомогена и изолована магматска тела, него су претежно просторно и петрогенетски повезани с габровима или гранитоидима. Повећањем садржаја анортитске компоненте у плагиокласу (>An50) граде прелаз према габровима и такви д. се често јављају у савременој океанској кори и унутар офиолитских комплекса или представљају чланове неких континенталних габровских интрузија. Повећањем садржаја кварца д. прелази у кварц--диорит (>5 теж.% кварца) и тоналит (>20 теж.% кварца). Таква се диоритска тела веома често срећу као саставни делови већих гранитоидних масива, који су посебно карактеристични за активне маргине у најширем смислу. Код нас д. везаних за габрове има у офиолитима источне Вардарске зоне у околини Крагујевца и Куршумлије, оних који су повезани с палеозојским гранитоидима има у источној Србији, у подручју Нереснице, Горњана, док д. везаних за кенозојске гранитоиде има на Борањи, Копаонику, Сурдулици и другим местима. Д. се веома често користи као архитектонски камен јер има такво лучење да је погодан за добијање већих блокова.

ЛИТЕРАТУРА: R. W. Le Maitre, A. Streckeisen, B. Zanettin и др., Igneous rocks: A classification and Glossary of Terms, Cambridge 2002.

В. Цветковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)