ДОБРИЛОВИНА

ДОБРИЛОВИНА, средњовековни манастир у селу Доња Добриловина, на левој обали Таре, 16 км северозападно од Мојковца. Најстарији део манастирског комплекса је храм посвећен Св. Ђорђу, саграђен 1609/10. прилогом игумана Јоакима и манастирског братства. Да је на том месту постојала црква 1592. потврђује турски ферман за оправку порушеног храма. Претежно очуван натпис на западном зиду припрате открива да је војвода Радич Милошевић са групом локалних кнежева помогао живописање цркве (1613. или 1620). То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку, куполом над наосом и припратом на западу. Наос се састоји од источног и централног травеја, који је са северне и јужне стране проширен правоугаоним певницама, и западног, који је пуним зидом одвојен од припрате. Храм је зидан ломљеним и притесаним каменом. Живопис је добро очуван у куполи у којој су насликани Христос Пантократор, Литургија пређеосвећених дарова, као и фигура врача Валаама међу другим пророцима у тамбуру. У прстену куполе исписан је тропар који се чита на дан Св. Ђорђа. Иконографску занимљивост представљају и нимбови Христа у калоти куполе, јеванђелиста на пандантифима и Богородице са малим Христом на источном зиду припрате, сачињени од керамопластичних правоугаоних плочица декорисаних срцоликим и кружним облицима. У олтарском простору живопис је углавном очуван (Богородица са Христом и анђелима, Служење свете литургије, Причешће апостола, Визија Св. Петра Александријског, Imago pietatis, Благовести, Вазнесење, Силазак Св. духа на апостоле) за разлику од сликарства у наосу (фрагменти различитих иконографских видова Христа, Гостољубље Аврамово, Велики празници, Христова страдања, Богородичин циклус, 40 Севастијских мученика, Причешће Марије Египатске, попрсја мученика, фигурe светих лекара, ратника и обешени Јуда). На своду припрате насликана је Богородица на престолу окружена попрсјима анђела, поред ње је Неверовање Томино, а у највишим зонама источног и западног зида су сцене из циклуса Христових чуда. Следе попрсја праведника, циклус Св. Ђорђа и фигуре монаха. У манастиру је било неколико пожара у XVIII и XIX в., након чега је манастир запустео. Године 1989. саграђен је нов конак и обновљен прилаз манастиру, о којем данас брине једна монахиња.

Маријана Марковић

Није познато када је манастир Д. основан, али је по предању Немањићка задужбина. Много пута је рушен и обнављан. Помиње се 1593. када су турске власти издале дозволу за оправку цркве. Обновљен је 1609. за само шест месеци, заслугом војводе Радича Милошевића и неколико локалних кнежева. Осим обнове манастиру су приложени земља и стока. Дрвени звоник дограђен је 1613. када је и храм живописан. Монаси су 1689. саградили једну ћелију у Јасичју, а после 1699. у њему су боравиле мошти Св. Арсенија Сремца пренете из манастира Довоље. Храм је 1749. препокривен и цео манастир обновљен. Често се помиње у XVII и XVIII в. Опустео је 1802. и тек 1827. оживео доласком јеромонаха Макарија из Враћевшнице, да би га већ 1833. похарали колашински Турци и растерали монахе. Јерођакон Михаило (Дожић) затекао га је 1866. обраслог, успео је да га обнови па је од 1867. у њему служио и добио чин игумана. У току II светског рата комунисти су побили монахе, а после рата конак је спаљен и опустео. Обновљен је 1989. трудом Републичког завода за заштиту споменика културе Црне Горе. Храм је копија споменика рашке школе XIII в. Због сличности са храмом манастира Морача у народу је назван Мала Морача.

Радомир Милошевић

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, Бг I 1902, II 1903, III 1905, IV 1925, V 1925, VI 1926.

ЛИТЕРАТУРА: А. Јовићевић, „Манастир Добриловина", Просвјета, 1894, 11; „Приложак опису манастира Добриловине", Просвјета, 1898, 7; Ђ. Бошковић, „Добриловина", ГСНД, 1933; В. Ђоровић, „Манастир Добриловина", ГНЧ, 1934; С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557--1614, Н. Сад 1965; Б. Шекуларац, Добриловина и добриловински катастик, Мојковац 1988; М. Шупут, Споменици српског црквеног градитељства XVI--XVII век, Бг 1991.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)