ДИВЦИ
ДИВЦИ, село у југозападној Србији у Старом Влаху, на обронцима планине Јадовник. Са општинским средиштем Пријепољем повезано је локалним слепим путем дугачким око 10 км. Простире се на површини од око 14 км2, по југозападној планинској страни између реке Лим на југозападу и долине његове десне притоке Зебуђе на северозападу и североистоку. Дисперзивног је типа и чини га шест малих заселака, који се простиру од алувијалне равни Лима, на око 480 м н.в. (Љиљци) до 690 м н.в. (Баре). Највише становника имало је 1961. и 1971 (421 становник), чији се број од тада смањивао, те их је 2011. било 311, од којих 52,7% Срба и 35% Бошњака. У селу се налазе четвороразредна основна школа и задружни дом. Раније је било познато по великој производњи креча. Године 1937. код заселка Љиљци откривено је археолошко налазиште.
Слободан Ћурчић
Први подаци о археолошком открићу на овом потесу су из 1931, када је случајно пронађена једна касноантичка гробница. Рекогносцирањима која је исте године обавио Миодраг Грбић, тадашњи кустос Народног музеја у Београду, утврђено је постојање више сличних гробних конструкција на овом потесу. Из извештаја објављеног у Гласнику СКА, дознаје се да је реч о засведеној гробници зиданој од опеке са инвентаром у виду једне златне или позлаћене луковичасте фибуле, једне сребрне кашике и стаклене посуде (без ближих описа налаза). Из извештаја се међутим не наслућује да ли су у оквиру гробнице откривени скелетни остаци покојника, нити се дају ближе информације о њеном унутрашњем распореду. На основу материјала, који је послат у Mузеј Зетске бановине, а потом и загубљен, гробница је хронолошки опредељена у касноантичко раздобље. У великој мери је оштећена крајем 70-их година прошлог столећа, при изградњи помоћног приватног објекта на овом потесу. Према саопштењима ондашњих власника земљишне парцеле, у гробници (већа соба) откривени су и један сребрни тањир и већи оловни предмет (оловни сто), вероватно део саркофага власника гробнице. Сличне гробне конструкције познате су и из суседног Коловрата -- локалитет Дворине -- и припадају врло распрострањеном типу засвођених гробница, најчешће са једном просторијом какве се у централнобалканским провинцијама јављају од IV до VI в. Данас није познато где се налазила гробница коју је М. Грбић описао, а коју спомиње и А. Цермановић Кузмановић, руководилац археолошких истраживања у Коловрату. Археолошка ископавања у Д. нису вршена.
Јелена Цвијетић
ЛИТЕРАТУРА: М. Грбић, „Античко одељење", Годишњак СКА, 1931, 40; И. Николајевић Стојковић, „Пријепоље и околина у рановизантијско доба", Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића (Пријепоље), 1976, 3; А. Цермановић Кузмановић, „Касноантичке засведене гробнице из Коловрата", Зборник Народног музеја, 2001, 17, 1; М. Поповић, „Касноантичко наслеђе у Полимљу -- проблеми истраживања", Милешевски записи, 2002, 5.
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)