ДАВИДОВИЋ ЗЕРЕМСКИ, Сава

ДАВИДОВИЋ ЗЕРЕМСКИ, Сава, eкономиста, преводилац, публициста (Нови Сад, 28. XI 1908 – Нови Сад, 4. IV 1970). У Цириху се 1927. уписао на Високу техничку школу, исте године студије наставио у Берлину, а 1930. их напустио. Почео је да преводи са српског на немачки језик и да изучава немачку књижевност. Због антисемитизма узео је презиме Зеремски по даљој баби. У Нови Сад се вратио 1941. и ту био за време II светског рата. Дипломирао је у Београду на Економско-комерцијалној високој школи 1949. До 1951. радио је у привредним предузећима, у Државном архиву Војводине (1951–1955) и Задружном архиву (1955–1958), а професор у Школском центру за кадрове био је од 1958. до смрти. Истовремено је хонорарно предавао у новосадској Вишој економско-комерцијалној школи (од 1959). Поред Катарине Јовановић између два светска рата био је Србин који је у немачкој средини објавио највише превода српских приповедака. Преводио је Петра Кочића, Стефана Митрова Љубишу, Августа Шеноу, Јанка Веселиновића, Стевана Сремца, Милоша Црњанског, Алексу Шантића, Јована Дучића, Иву Андрића и др. Превео је целокупна дела Борисава Станковића, међу којима му је најзначајнији превод Нечисте крви објављен у Минхену 1935. Преводе је објављивао у периодичним публикацијама: Agramer Tagblatt (1937–1945), Mariborer Zeitung (1938), Deutsches Volksblatt (1938–1939), Stimmen aus dem Südosten (1938–1939), Volk und Heimat (1939), Schleisische Tageszeitung (1939), Neues Wiener Tagblatt (1939), Morgenblatt (1940), Das kleine Volksblatt (1953), Wiener Bilderwoche (1956) и др., и књигама: Јugoslawische Novellen (1938), Erlebnis Dalmatien (1938), Sie alle fielen (1939), Mazedonien (1940), Liebesgeschichten der slavischen Völker (1959). Филозофске есеје о Марку Марулићу, Петру Петровићу Његошу, Јовану Цвијићу, Браниславу Петронијевићу, Светозару Милетићу и др. објавио је на немачком језику (Essays aus der südslawischen Philosophie, Н. Сад 1939). Такође је писао радове из економије (Наука о актима из области привреде, Н. Сад б. г.), пољопривредне историје Војводине (Удруживање занатлија у бившој аустријској Војној Граници у Банату у прошлом веку, Н. Сад 1955), архивистике и публицистике и објављивао их у разним домаћим часописима.

ДЕЛА: Јован Цвијић (1856–1937), Минхен 1938; Човек и његова наука о односу према природи, Н. Сад 1940; Најновија издања Историјског архива града Београда, Н. Сад 1957; Један практичан приручник за рад у привредним архивама, Н. Сад 1957; Немачко-српскохрватски речник, Н. Сад 1961; Српскохрватско-немачки речник, Н. Сад 1961.

ЛИТЕРАТУРА: С. К. Костић, „Немачки преводи српских уметничких приповедака и романа до Другог светског рата", ЗМСКЈ, 1956–1957, IV–V; „Немачки преводи српских уметничких приповедака и романа до Другог светског рата", ЗМСКЈ, 1958–1959, VI–VII; А., „Инж Сава Давидовић-Зеремски", Дневник, 6. IV 1970, 14; Енциклопедија Новог Сада, 6, Н. Сад 1996; Д. Јеремић, О филозофији код Срба, Бг 1997.

Татјана Пивнички Дринић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)