ДАВИДОВИЋ ЗЕРЕМСКИ, Сава

ДАВИДОВИЋ ЗЕРЕМСКИ, Сава, eкономиста, преводилац, публициста (Нови Сад, 28. XI 1908 -- Нови Сад, 4. IV 1970). У Цириху се 1927. уписао на Високу техничку школу, исте године студије наставио у Берлину, а 1930. их напустио. Почео је да преводи са српског на немачки језик и да изучава немачку књижевност. Због антисемитизма узео је презиме Зеремски по даљој баби. У Нови Сад се вратио 1941. и ту био за време II светског рата. Дипломирао је у Београду на Економско-комерцијалној високој школи 1949. До 1951. радио је у привредним предузећима, у Државном архиву Војводине (1951--1955) и Задружном архиву (1955--1958), а професор у Школском центру за кадрове био је од 1958. до смрти. Истовремено је хонорарно предавао у новосадској Вишој економско-комерцијалној школи (од 1959). Поред Катарине Јовановић између два светска рата био је Србин који је у немачкој средини објавио највише превода српских приповедака. Преводио је Петра Кочића, Стефана Митрова Љубишу, Августа Шеноу, Јанка Веселиновића, Стевана Сремца, Милоша Црњанског, Алексу Шантића, Јована Дучића, Иву Андрића и др. Превео је целокупна дела Борисава Станковића, међу којима му је најзначајнији превод Нечисте крви објављен у Минхену 1935. Преводе је објављивао у периодичним публикацијама: Agramer Tagblatt (1937--1945), Mariborer Zeitung (1938), Deutsches Volksblatt (1938--1939), Stimmen aus dem Südosten (1938---1939), Volk und Heimat (1939), Schleisische Tageszeitung (1939), Neues Wiener Tagblatt (1939), Morgenblatt (1940), Das kleine Volksblatt (1953), Wiener Bilderwoche (1956) и др., и књигама: Јugoslawische Novellen (1938), Erlebnis Dalmatien (1938), Sie alle fielen (1939), Mazedonien (1940), Liebesgeschichten der slavischen Völker (1959). Филозофске есеје о Марку Марулићу, Петру Петровићу Његошу, Јовану Цвијићу, Браниславу Петронијевићу, Светозару Милетићу и др. објавио је на немачком језику (Essays aus der südslawischen Philosophie, Н. Сад 1939). Такође је писао радове из економије (Наука о актима из области привреде, Н. Сад б. г.), пољопривредне историје Војводине (Удруживање занатлија у бившој аустријској Војној Граници у Банату у прошлом веку, Н. Сад 1955), архивистике и публицистике и објављивао их у разним домаћим часописима.

ДЕЛА: Јован Цвијић (1856--1937), Минхен 1938; Човек и његова наука о односу према природи, Н. Сад 1940; Најновија издања Историјског архива града Београда, Н. Сад 1957; Један практичан приручник за рад у привредним архивама, Н. Сад 1957; Немачко-српскохрватски речник, Н. Сад 1961; Српскохрватско-немачки речник, Н. Сад 1961.

ЛИТЕРАТУРА: С. К. Костић, „Немачки преводи српских уметничких приповедака и романа до Другог светског рата", ЗМСКЈ, 1956--1957, IV--V; „Немачки преводи српских уметничких приповедака и романа до Другог светског рата", ЗМСКЈ, 1958--1959, VI--VII; А., „Инж Сава Давидовић-Зеремски", Дневник, 6. IV 1970, 14; Енциклопедија Новог Сада, 6, Н. Сад 1996; Д. Јеремић, О филозофији код Срба, Бг 1997.

Т. Пивнички Дринић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)