ДЕЈАН ДРАГАШ

ДЕЈАН ДРАГАШ, севастократор, деспот (?, прва половина XIV в. -- ?, пре 1371). Знатнији утицај у држави и прву титулу (након успостављања Царства 1346) стекао је око 1350. женидбом сестром Стефана Душана (1331--1355). Са Теодором, у монаштву Јевдокијом, имао је ћерку Теодору, удату за великаша Жарка, а након Маричке битке и за Ђурђа I Балшића. Старији син Јован Драгаш је у последњим годинама Царства добио деспотско звање, док је млађи Константин Драгаш имао само општу титулу „господин". На темељима моћи свога оца, преминулог свакако пре 1371, постали су моћни српски обласни господари (1371--1395). Велику политичку моћ севастократор Д. је исказао манастиром Ваведење Пресвете Богородице у селу Архиљевици, недалеко од Прешева. Данас потпуно разорени храм је судећи по броју „баштинских" тј. породичних села и селишта, углавном с обронка кумановско-прешевске Црне Горе, спадао у знатније властеоске богомоље тог времена. У тим поводом насталој хрисовуљи (свечана царска повеља) из 1354--1355, сачуваној у међусобно неусаглашеним преписима из седме деценије XIV в. и првих деценија наредног века, цар Д. назива „братом". Владар је тада приложио и поседе у околини Велбужда (Ћустендил). Судећи по натписима из цркве Св. Јована Богослова код села Белово (Бугарска) у околини се вероватно налазила и Д. „држава", односно, пространа управна област. Писмо папе Иноћентија IV с краја 1354. спомиње севастократора међу дворанима који је требало да допринесу црквеној унији, основном предуслову за заједнички крсташки поход против Турака. Као деспот се спомиње само у позним изворима али је највишу титулу свакако добио од цара Уроша (1351--1371). Могуће је да је између 1362. и 1365. вршио функцију великог логотета. Висока дворска функција византијског порекла је, између осталог, омогућавала надзор рада владареве канцеларије и Српске цркве.

ЛИТЕРАТУРА: В. Алексић, „Миодраг Пурковић о Теодори, ћерци Стефана Дечанског", у: Миодраг Ал. Пурковић -- живот и дело, По 2010; „Два преписa потврдне хрисовуље цара Стефана Душана поводом оснивања Манастира Ваведења Пресвете Богорoдице, задужбине севастократора Дејана у селу Архиљевица код Прешева", ССА, 2013, 12.

В. Алексић

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)