ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА КОСОВА

ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА КОСОВА, удружење писаца које се на територији АП Косова и Метохије развило из секције Удружења књижевника Србије, а у периоду 1971--1986. постало је самостално. У њему је до 80-их година постојала заједничка активност с албанским, турским, муслиманским и ромским писцима. Одржаване су књижевне вечери и промоције, одвијала се сарадња са Народном и универзитетском библиотеком у Приштини, новонасталим Албанолошким институтом, Филолошким факултетом, Салоном књига и Издавачком продукцијом „Јединства", у којој су објављивани преводи књига аутора свих националних мањина (о чему сведочи књига Данице Андрејевић Портрети косовских писаца, Пр 1988). Постојали су Југословенски сусрети писаца у Ђаковици, као и Сајам књига у Пећи. Национално мешовите делегације писаца су ишле на југословенске и иностране књижевне манифестације и скупове. Крајем наведеног периода јача политизација албанских писаца, маргинализација српских књижевника и мајоризација приликом свих одлука и делатности Друштва. То резултира Отвореним писмом српских писаца 1986. против оваквог културног и националног статуса наших књижевника и њиховим иступањем из Друштва књижевника Косова. Своју књижевну консолидацију српски писци постижу 1990. оснивањем → Књижевног друштва Косова и Метохије и потоњом асоцијацијом с Удружењем књижевника Србије, чији је колективни члан друштво постало.

ИЗВОР: Архива Књижевног друштва Косова и Метохије.

Д. Андрејевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)