ДУГА
ДУГА, недељни илустровани лист који је излазио од 1945. до 1967. у Београду. Први je српски и југословенски часопис после II светског рата који је илустрован у боји. Главни уредници били су: Танасије Младеновић (1945--1946), Милорад Панић Суреп (1946), Боривоје Глишић (1946--1948), Томан Брајовић (1948--1951), Љубиша Манојловић (1951--1952), Душан Грбић (1952) и Владимир Паскаљевић (1952--1967). Вођенa реченицом „Свет и догађаји виђени нашим очима", која је, као својеврсни потпис, стајала уз наслов часописа, редакција Д. је стварала недељник који је верно преносио вести о актуелним дешавањима у земљи и свету. Замишљена од почетка као илустративни лист, Д. је, уз квалитетне текстове, стављала акценат на визуелни аспекат медија. Врхунске фотографије, први пут објављиване и у колору, биле су главни адут овог листа симболичног назива. Први број је објављен 22. VII 1945, па не чуди што су готово пуну наредну деценију странице Д. попуњавале постратне теме. Импресивне су фотографије слободног, али до темеља порушеног Београда, као и других светских метропола, али се лист временом окретао ведријим темама. Иако су насловнице и прве странице испочетка биле резервисане искључиво за државни врх, са Јосипом Брозом и горућим политичким питањима на челу, помаљале су се и рубрике попут путописа, културе, моде и хумора. Д. је била и један од првих листова у Југославији који је у сваком броју објављивао неку од кратких прича или серијал у наставцима домаћих и светских аутора. Д. је међу првим српским листовима преносила вести из светског шоубизниса, па су ускоро и насловнице политичара замениле гламурозне фотографије звезда домаће и светске телевизијске и филмске сцене. У годинама које су следиле редакција Д. је основала још неколико листова комерцијалног садржаја: Практична жена, Филмски свет, 300 чуда, Џубокс и Фељтон. Oни су својом продајом финансијски помагали опстанак Д., но на дуже стазе то је било неодрживо и коначно гашење је дошло по објављивању броја 1.072 (30. IV 1967), када је део редакције прешао у Фељтон који је још неко време постојао.
Александар Деветак
*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)