ДОКИМОЛОГИЈА

ДОКИМОЛОГИЈА (грч. dovkimo": процењен, доказан, lovgo": реч, говор), дидактичка дисциплина чији је предмет проучавања праћење, оцењивање и евалуација постигнућa ученика. Евалуација је део наставног процеса који обухвата проучавање (праћење и анализу) наставе у циљу сагледавања/разумевања и унапређивања процеса и резултата наставе. У том смислу вредновање је део евалуације, а оцењивање податак за евалуацију, аспект евалуације. Модели оцењивања мењали су се кроз историју. Тако је Универзитет у Болоњи 1219. увео испитивање као вид провере знања, из XVI в. датирају први школски прописи о оцењивању, у XVII в. почиње да се користи термин испитивање (усмени испити), у Кембриџу 1702. Примењени су први испити у писаној форми: у XIX в. већ се користе тзв. објективне технике оцењивања (у писаној форми, са понудом ДА--НЕ одговора), тестови знања у САД, прве студије о оцењивању, а 1922. Хенри Пиерсон први пут употребљава термин д. у својим студијама о оцењивању. У трагању за „најбољим оцењивањем" кроз историју пошло се од провере учења напамет, преко провере знања, ка различитим врстама знања, увођења обавезног периодичног оцењивања, вођења евиденције, рангирања ученика итд. Нови начини оцењивања ишли су у два правца: први је трагање од XIX в. за објективним техникама оцењивања, други је заснован на Песталоцијевом ставу да учитељ треба да помаже ученику у његовом развоју, а не да се бави рачунањем његових оцена. Савремена трагања за „најбољим оцењивањем" увиђају да јача друштвени значај оцена, али и критике оцењивања, па се све више окрећу од оцењивања и вредновања ка евалуацији, уводи се не само спољашња, него и унутрашња евалуација, не оцењује само наставник, мењају се процедуре оцењивања (психометријске, квантитативне, квалитативне) и начини њиховог повезивања, мењају се и улоге учесника у процесу оцењивања -- самоевалуација и самооцењивање. Самооцењивањем се остварује инструктивна, мотивациона и развојна функција оцењивања.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Гојков, Докимологија, Вш 2003; М. Станчић, Лица и наличја праведности у оцењивању, Бг 2020.

Н. Вујисић Живковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)