ДИМИТРОВ, Георги Гемето

ДИМИТРОВ, Георги Гемето, лекар, политичар (Јени Чифлик, Тракија, 15. IV 1903 – Вашингтон, 21. XI 1972). Након балканских ратова његова породица је од стране Турака протерана у околину Ловеча, где је завршио гимназију. Потом je радио као учитељ у Дојранцима. Члан Бугарског земљорадничког народног савеза постао je 1922. и био активан у омладинским друштвима и Друштву бугарско-југословенског пријатељства. Започео је студије на Слободном универзитету за политичке и економске науке у Софији 1923, али је ухапшен након атентата у Цркви Свете Недеље 1925. Пошто је био принуђен да оде из земље и склони се у Краљевину СХС, дипломирао је медицину као југословенски стипендиста на Загребачком универзитету 1929. Завршивши студије, започео је активну политичку делатност. Брзо је ушао у вођство Бугарске земљорадничке партије. Током преврата 1934. заузео је опозицион и антимонархистички став. Почетком 1941. повео је снажну кампању против приступања Бугарске Тројном пакту и за садејство с Краљевином Југославијом. Пошто није успевао да то оствари легалним политичким средствима, у сарадњи са српском земљорадничком партијом и југословенским дипломатским и војним представницима покушао је да уз помоћ Британаца изврши државни удар и омогући прилазак Бугарске западним савезницима. Услед неуспеха у планирању државног удара био је принуђен да се склони у зграду југословенског посланства у Софији, одакле је илегалним каналима пребачен у Београд, где је настојао да организује герилске јединице састављене од својих присталица. Након капитулације Краљевине Југославије 1941. избегао је на Блиски Исток, где је образовао комитет Слободна и независна Бугарска. Укључио се у Отечествени фронт и септембра 1944. вратио у Бугарску. Под совјетским притиском повукао се са чела бугарских земљорадника, а у априлу 1945. је ухапшен. Ослобођен је након интервенције западних савезника 1945. и одмах потом отишао у емиграцију. Живео је у Паризу и САД, где је заједно с политичким емигрантима из осталих источноевропских земаља основао Земљораднички фронт. Предводио и Бугарски национални комитет.

ЛИТЕРАТУРА: Ч. Мозер, Д-р Г. М. Димитров. Биография, София 1992; М. Радојевић, „Милан Гавриловић о идеји балканске заједнице 1941–1945", Наша прошлост, 2012, 13; А. Животић, Југословенско-совјетски односи 1939–1941, Бг 2016.

Александар Животић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)