ДЕТЕЛИЋ, Мирјана

ДЕТЕЛИЋ, Мирјана, фолклориста, теоретичар књижевности, научни саветник (Београд, 27. XII 1950 -- Београд, 18. XII 2014). Дипломирала је 1974. на Филолошком факултету, где је и магистрирала 1984, одбранивши рад с темом „Поређење у пословицама Вукове збирке". Докторску тезу под насловом „Поетика простора у српској десетерачкој епици" одбранила је 1992. Од 1976. до 1994. радила је у САНУ као асистент Одбора за проучавање историје књижевности, а од 1994. запослена је у Балканолошком институту САНУ. У школској 1999/2000. предавала је Народну књижевност на Филозофском факултету у Нишу. Била је заменик и потом начелник Одсека за језик и књижевност у Центру за научна истраживања САНУ и Универзитета у Крагујевцу, од његовог оснивања 1992. до гашења 2011. У раду Одбора САНУ за проучавање историје књижевности и Одбора САНУ за народну књижевност учествовала је као стални сарадник, а потом као члан. Бавила се поетиком усмених књижевних форми са становишта фолклористике и теорије књижевности. Књигом Митски простор и епика (Бг 1992) на структуралистичко-семиотичким основама поставила је нове параметре за изучавање епског простора у оквиру фолклора (за поменуту монографију добила је награду „Станислав Винавер", 1993). Фундаменталан допринос дала је и на пољу проучавања усмене формуле књигом Урок и невеста. Поетика епске формуле (Бг--Краг. 1996), као и низом радова фокусираних на конкретне формулативне склопове. У зборнику Epic Formula: a Balkan Perspective (Бг 2015) српска фолклорна грађа је на новим методолошким основама постављена у најшири контекст изучавања формулативности традиционалних култура, од индоевропских, преко хомеролошких, до још живих усмених традиција Балкана. Трећа велика тема којом се бавила јесу градови у хришћанској и муслиманској десетерачкој епици, што је резултирало истоименим мултимедијалним CD-ом (2004) (у коауторству с Александром Ломом и Истоком Павловићем), монографијом Бели град. Порекло епске формуле и словенског топонима (Бг 2006) (у коауторству с Маријом Илић) и енциклопедијским речником Епски градови. Лексикон (Бг 2007), за који је добила повељу „Златна српска књижевност" и награду Вукове Задужбине за науку (обе у 2008). Бавила се и проучавањем теме ропства у десетерачкој епици, као и теоријском артикулацијом утицаја усмених поетика на дело Иве Андрића. Теоријски продори илустровани су анализама конкретних усмених песама у књизи Главит јунак и остала господа (и Л. Делић, Љ. Пешикан Љуштановић, Бг 2017). Уредила је и зборнике радова: Од мита до фолка (Крaг. 1996), Култ светих на Балкану (Краг. I, 2001; II, 2002), (Зло)употребе историје у српској књижевности 1945--2000 (Краг. 2007), Моћ књижевности. In memoriam Ана Радин (Бг 2009), Saints of the Balkans (2010), Жива реч. Зборник радова у част проф. др Наде Милошевић Ђорђевић (Бг 2011), Птице: књижевност, култура (Краг. 2011), Гује и јакрепи: књижевност, култура (Бг 2012), Aquatica: књижевност, култура (Бг 2013) и Крв: књижевност, култура (Бг 2015). Била је сарадник на међународном пројекту TASC (Transnational Atlas and Database of Saints Cults) са седиштем у Лестеру и Оксфорду. У оквиру Одбора за народну књижевност радила је на дигитализацији и формирању електронских база усмене фолклорне грађе, докумената из Етнографске збирке Архива САНУ. Са инжењером Браниславом Томићем формирала је базу Епске десетерачке песме сачињену од 21 репрезентативног тома хришћанске и муслиманске епике (класична бележења, преко 330.000 стихова). У форми електронске базе приредила је и Ерлангенски рукопис (1716--1733), најстарији зборник српско-хрватских народних песама, изузетно комплексне ортографије, са Снежаном Самарџијом и Л. Делић. Ауторка је романа Доркаси (Бг 2009), који се нешто касније у знатно проширеном виду појавио под насловом Легенде о нестанку (Бг 2012).

ЛИТЕРАТУРА: A. Лома, „М. Детелић, 'Урок и невеста. Поетика епске формуле'", Balcanica, 1998, 29; Љ. Пешикан Љуштановић, „М. Детелић, М. Илић, 'Бели град, порекло епске формуле и словенског топонима'", ЗМСС, 2008, 74;  С. Самарџија, „Мирјана Детелић, 'Епски градови"', Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Бг 2008; Н. Милошевић Ђорђевић, „Епски градови", КИ, 2009, 41; Л. Делић, „Могу Турски, и могу Мановски", у: Д. Айдачич (ур.), Слов'янська фантастика. Збірник наукових праць, Київ 2012. Љ. Пешикан Љуштановић, „Пад у небо", ЛМС, јун 2013.

Лидија Делић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)