ДУКИЋ, Селена

ДУКИЋ, Селена, новинар, књижевник (Рача Крагујевачка, 2. II 1909 -- Санаторијум Голник, Словенија, 19. XI 1935). Остала је у I светском рату без родитеља. Државну трговачку академију завршила у Београду. Радила као чиновник, дактилограф и новинар. Чланцима из културе и о актуелним друштвеним појавама сарађивала у листу Време, потом у Политици. Често путовала по земљи, а као новинар боравила у Јерусалиму, објављујући путописне приче. Умрла је од грудобоље, а сахрањена на Новом гробљу у Београду. Поезију почела да објављује у Београдским новинама (1917), веома зрело изражавајући тешко бреме одрастања у невољама окупације, беде и немаштине, кроз одређену социјалну ноту и известан бунт, наговештавајући потоње социјалне тенденције свог публицистичког ангажмана. После првих песничких покушаја, јављала се прозним прилозима, објављујући у значајним часописима тог доба. Неколике приповетке објављене у Летопису Матице српске и поред неједнаког стила илуструју њен књижевни таленат, а у јединој књизи Велики и мали (Бг 1937), штампаној постхумно, сабране су приче за децу, које, поред натопљености незатомљеним детињим оптимизмом, откривају одређену даровитост, непосредност и топлину у приповедању. Драмски покушаји и романсирана биографија М. Стојадиновић Српкиње су остали у рукопису.

ЛИТЕРАТУРА: К. Атанасијевић, „С. Дукић", Време, 21. XI 1935; Ж. П. Јовановић, „С. Дукићева (1910--1935)", СКГ, 1935, XLVI, 8; С. Цуцић, „С. Дукић, Велики и мали, приповетке", ЛМС, 1937, 348, 1; Б. Ђорђевић, „Прве објављене песме М. Костић и С. Дукић: прилог проучавању културног живота у окупираној Србији (1915--1918)", у: Српске песникиње, зборник радова, Вишеград 2018.

Д. Бедов

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)