ДАНИЦА

ДАНИЦА, алманах Вукове задужбине који у Београду излази од 1994. Већ у програму Друштва ,,Вукова задужбина", основаног 1937, предвиђено је издавање Вуковог годишњака, као алманаха с циљем ,,да пружи смотру наших културних стремљења и достигнућа у току сваке године", а који ће тако постати ,,трајни споменик нашем великом препородитељу". Ово је остварено тек када је 1987. основана Вукова задужбина која већ за 1994. издаје прво годиште Данице, српског народног илустрованог календара, који без прекида излази до данас. Редакција ради у саставу: Нада Милошевић Ђорђевић и Миодраг Матицки, а само 1994. члан је био и Миле Недељковић. Као узор следила је Вуков бечки забавник Даницу (1826--1829, 1834), настојећи да овај годишњак буде и забавник, и национална читанка, и књига за народ која ће ширити и јачати круг српске духовности. Поред календара за Србе сва три закона, као и јеврејског, установљени су ,,вуковски одељци": Годишњице, Осветљења, Народна књижевност, Књижевност и уметност, Језик, Нови српски буквар, Описаније намастира, Први српски устанак, Светосавска читанка, Задужбине, као и нови: Сведочанства, Срби у свету (тематска годишта 2005. и 2010), Етномузикологија, Изворне песме, Народни кувар, Народна привреда, Народно здравље, Српске бање, Шаљивац, Астрономија и др. У оквиру ових одељака настајале су током година посебне књиге: Српски народни календар (Миле Недељковић, Ненад Љубинковић, од 2012. Љубинко Раденковић); Династије; Приче о речима коју је започела Милка Ивић и уобличавала све до 2012; Мали речник црквених појмова; Сакупљачи народних умотворина. У жељи да народу у матици и дијаспори приближи српски језик и српско писмо, објављене су књиге Граматика српског језика за основну школу Душке Кликовац и Кратки правопис српског језика Матице српске Мате Пижурице. Посебна годишта већим делом посвећена су појединим крајевима у којима живи српски народ (Црној Гори, Косову и Метохији, Призрену као српском Јерусалиму, Херцеговини, Старој и Јужној Србији, Сремским Карловцима и фрушкогорској Светој Гори, Банату), а велике годишњице биле су повод тематских годишта намењених Хиландару (1998), Првом српском устанку (2004), Ослобођењу Београда (2006), Години књиге и језика (2011), Балканском рату (2012), Великом рату (2014) и Вуку и његовом делу (2015). Тематска годишта пратили су многи антологијски избори народних и уметничких песама: Песнички венац о Хиландару (1998), Банат наш насушни (2002), На друмовима јужним и Јужни источници (2003), Србија надалеко (2005), Востани Сербије (2006), Језикотворци песници (2011), Песме песника са Косова и Метохије (2012), Песме Срба из расејања (2013), Песникиње (2014), Божури (2016), Песнички тренутак Косова и Метохије (2016), као и антологија пословица Свој и туђ (2005) и ћириличког писма Калиграфска баштина (2013). Од 2000. Д. стиже у све школске библиотеке Србије. У 25. годишту Д. за 2018. алманах је посвећен 230-годишњици Вуковог рођења, 30-годишњици рада Вукове задужбине и четврт века излажења Д. чиме се овај календар-алманах уврстио у круг дуговеких српских годишњачких периодика.

Као додатак Д. од 2009. штампа се и ђачки алманах Даница за младе. Већ од 2010. он се појављује као посебно издање и постаје веома цењено гласило за младе. Основни одељци алманаха су: Личност године, Школа -- огледало и узор, Змајево коло, Песме и приче наших стваралаца за децу, Песме и приче младих стваралаца, Деца говоре, Млади критичари, Час описа периодике за децу, Хроника важних догађаја за младе. Алманах уређује М. Матицки, уз сарадњу Соње Миловановић (2009) и Гордане Малетић (од 2012). Овај часопис за младе окупио је најбоље српске писце за децу, али се објављују и радови младих, било да су награђивани на смотрама и такмичењима било да су прикупљани преко мреже школа и наставника.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Јовановић, Даница Вукове задужбине (1994--2008) -- студија, мастер рад, Бг 2010.

М. Матицки

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)