ДИМИТРИЈЕ

ДИМИТРИЈЕ (Дмитар Краљевић/Мрњавчевић), краљевић, жупан (? -- ?, пре 1410). Син краља Вукашина. Вероватно је као малолетан изостављен у Вукашиновој повељи из априла 1370. Први пут се помиње у ктиторском натпису у Марковом манастиру (1376/77) у македонском селу Сушица, као син краља Вукашина и краљице Јелене Јелисавете, иза Марка, Андријаша и Иваниша. У ближе непознато време уписан је и у Биговски поменик, чији најстарији делови потичу из друге половине XIV в. Након Маричке битке 1371. боравио је на двору мајке и Андријаша у западној Македонији, на територији под њиховом управом. Поново се спомиње тек лета 1394, у Дубровнику, у који је дошао са Андријашем у зиму 1393/94, након разилажења у породици после серског састанка код султана Бајазита I (1389--1402). Том приликом они су подигли своје делове депозита краља Вукашина, да би затим наставили у Угарску, и ступили у службу краља Жигмунда (1387--1437). Као вазал краља Жигмунда више пута је боравио у Дубровнику, ради подизања угарског трибута, чију наплату му је угарски краљ и уступио (1399--1403/1406). Међутим, 1400. дошао је и ради преговора у име владара. После 1401, награђен је од краља Жигмунда и титулом кастелана и жупана, са правом управе у граду Вилагошу и Зарандској (Арадској) жупанији. Ове функције имао је бар до јула 1407, ако не и касније, све до смрти. Жигмунд га је у писму од 30. VI 1407. ословио као краљевог сина, али и прекоревао због непоштовања закона и самовоље. Током боравка у Угарској задржао је добре односе са Дубровачком општином, а посебно са родом Гучетића. Као покојни бележи се пре 1410. Дубровачки историчар Мавро Орбин је сматрао да је Димитрије пао борећи се са Турцима. Узгредно га спомињу касније настали Карловачки родослов и Остојићев летопис, те верзија Приче о Боју косовском. У историографији је, заједно са Андријашем, остао упамћен као први исељеник и поданик краља Жигмунда из слоја српске феудалне господе.

ИЗВОР: A. Áldásy, L. Thallóczy, Monumenta Hungariae historica, Diplomataria XXXIII, Budapest 1907.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, „Поклад краља Вукашина", ЗФФБ, 1979, 14, 1; Н. Целаковски, Најстариот поменик на Бигорскиот манастир, Бг 1992; А. Фостиков, „О Дмитру Краљевићу", ИЧ, 2002, XLIX; „Писмо дубровачког кнеза и општине великом војводи Хрвоју Вукчићу Хрватинићу", ССА, 2003, 2.

А. Фостиков; В. Алексић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)